KRAFT PIVO U SRBIJI Mogu li oživeti zanatske pivare

Kraft pivare

Ukoliko se nešto radikalno ne promeni u odnosu države prema zanatskim pivarama, ali i u odnosu proizvođača prema kupcima, sve je izvesnije da će od 40 registrovanih zanatskih pivara na pivskoj sceni ostati tek nekoliko najjačih

Pivska industrija je na planetarnom nivou doživela velik udarac, koji je uzrokovala pandemija izazvana korona virusom. Na udaru su se praktično našle i sve evropske zemlje, a čini se da su najviše nastradali mali nezavisni proizvođači piva ili popularno nazvani zanatske pivare. Da stvar bude gora ovaj pivski potres osetila je i država za koju se smatra da je meka piva – Češka, jer je zbog pandemije i opšte ekonomske krize pivski sektor izgubio 179 miliona evra. Za dve godine potražnja za pivom među domaćim stanovništvom i turistima opala je za oko 55 odsto, a državni budžet je zbog zabrane rada ugostiteljskih objekata za samo tri meseca bio uskraćen za 50 miliona evra. Takođe zbog pada prodaje piva državni bužet u Češkoj je uskraćen za čak 36 miliona evra. Ništa bolje nisu prošli ni Nemci, jer najnoviji podaci kazuju da je potrošnja piva lane pala za dodatnih 2,2 odsto. Podsećanja radi, Nemačka je prvi udar osetila 2020. godine kada im je prodaja opala 5,5 odsto. Ova crna statistika govori da je korona loše uticala na pivsku industriju u dve najjače pivske države u Evropi. Ništa bolje nisu prošle ni zemlje u regionu, a posebno kada je reč o malim nezavisnim proizvođačima. Jedan od najdrastičnijih primera je Mađarska, gde su kraft pivare drastično smanjile proizvodnju i prodaju piva. Kako bi privukli kupce spuštali su cenu piva od 0,3L i do čak 80 euro centi, ali pošto ni to nije urodilo plodom mnogi od njih su stavili ključ na vrata, dok je druga polovina drastično smanjila kuvanje piva.

Srpski kraft pivari na udaru pandemije

Ukoliko bi se podvukla paralela i kada bi se sagledale sve činjenice, dolazi se do zaključka da ni Srbija nije ništa bolje prošla kada je reč o pivskoj industriji. Nažalost najdeblji kraj su izvukli nezavisni mali pivari, čija se piva po prodaji trenutno nalaze na nivou statističke greške, ukoliko se posmatra ukupna potrošnja piva u našoj zemlji. Doduše, od 2017. Godine, pa do pred pandemiju, otvarale su se pivare, mnoga kraft piva domaće proizvodnje našla su svoje mesto i na policama zemalja u regionu, a onda je sve utihnulo.  Podaci kažu da tri velike pivske grupacije u Srbiji učestvuje sa 95 procenata, dok dve regionalne pivare pokrivaju pet odsto domaćeg tržišta. U okviru ovih 95 odsto nalaze se i uvozna piva, koje plasiraju na naše tržište tri velike pivske grupacije. Doduše, postoje u Srbiji i nekoliko uvoznika, ali nismo sigurni koliki je deo njihove prodaje u ukupnoj potrošnji piva. Poražavajuća je činjenica da male zanatske pivare imaju oko 0,2 odsto udela na našem tržištu. Sa ovom statistikom su se složili i članovi Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije koji već duže vreme upozoravaju da kraft pivarstvo propada, te da je samo lane više od 20 odsto kraftovaca stavilo katanac na vrata. Gubici su nesagledivi, a procenjuje se da su zanatlije izgubile više od 70 odsto od ranijeg godišnjeg prihoda.

Razloga za to je nekoliko, a jedna od glavnih stavki svakako je oslabljena kupovna moć građana i visoka cena kraft piva koju pivoljubci sebi jednostavno ne mogu da priušte. Mnoge zaljubljenici u ovo alkoholno piće su tokom protekle dve godine kupovali isključivo masovna piva, koja su u poređenju sa zanatskim jeftnijija i do 70 odsto. Pivoljupci koji su ipak želeli da se počaste nekim ekskluzivnijim pivima, najradije su pazarili uvozne premium proizvode koji su za oko 30 odsto jeftiniji u odnosu na domaći kraft.

Cena, cena i samo cena

Zanatske pivare pritisla je još jedna muka, a zbog toga su se požalili kako blizu dve godine nemaju kome ni da ponude pivo. Naime, stranaca skoro da nije ni bilo, a masovno su otkazivane i razne pivske manifestacije, festivali i koncerti, odnosno sva mesta na kojima su zanatska piva imala svoju publiku i prođu. I ograničeno kretanje, a kasnije i kovid propusnice, doprineli su tome da se smanji promet u ugostiteljskim objektima što je naravno povuklo na dno i kraft proizvođače. U ovim periodu ugostiteljima se jednostavno nije isplatilo da naručuju robu koja je lako kvarljiva i za kojom nema preteranog interesovanja kod gostiju. Inače, valjalo bi i istaći da kada nema festivala, u 90 odsto slučajeva kraft proizvođači upravo i žive od prodaje piva ugostiteljskim objektima. Najisplativiji posao za zanatske pivare je prodaja točenog piva u ugostiteljskim objektima, koje se konzumentima nudi po ceni od 200 do 350 dinara za čašu od 0,3L, što je opet za mnoge nažalost nedostižna cifra. Visoka cena finalnog kraft proizvoda se pravda specifičnom proizvodnjom koja se odvija u malim serijama. Osim toga većina pivara prilikom kuvanja nabavlja sirovine iz uvoza čija je cena takođe skočila i to na globalnom nivou. Kada se sve to izračuna dolazi se do zaključka da je kuvanje krafta potpuno neisplativ posao u Srbiji. Narano, ne treba zaboraviti ni isplatu ličnih dohodaka, poreza i doprinosa, kao ni održavanje opreme za proizvodnju piva, što za zanatske pivare nije nimalo jeftina stavka.

kraft pivo

Država slabo prepoznaje probleme zanatskih pivara

U ovoj situaciji ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da su se zanatlije svojevremeno žalile kako ni država za vreme pandemije nije imala sluha za njihov problem. Mali nezavisni pivari koji su svoje proizvode prodavali u sopstvenim objektima nisu imali identičnu pomoć od državnog aparata kao što su je imali klasični ugostiteljski objekti. Drugim rečima, država prepoznaje njihovu šifru delatnosti isključivo kroz proizvodnju, a nikako i kao prodaju piva u lokalima. Ovo predstavlja poseban problem onima koji u okviru svog poslovanja imaju pab ili taproom. Nažalost, po pitanju prodaje i plasiranja piva ništa bolja situacija nije ni u megamarketima. S obzirom na to je je reč o kvarljivoj i specifično proizvedenom proizvodu, koji iziskuje posebno skladištenje, trgovinski lanci su izračunali kako nemaju računicu da na svojim rafovima drže zanatsko pivo ili ga pak drže u minimalnom količinama. S obzirom na to da je reč o osetljivoj robi koja bi trebalo da se drži u frižiderima i na tamnim mestima, a to najčešće nije slučaj, dešava se da se ponekad ona pokvare ili da im istekne rok upotrebe. Prodavci kažu i kako su retki kupci koji ga kupuju u trgovini, jer je ono čak i na akciji mnogo skuplje u odnosu na domaće i uvozno industrijsko pivo, a i pakuje se u male flaše. Podaci Privredne komore Srbije kazuju da industrija piva puni tri odsto državnog budžeta, ali kako zanatska proizvodnja tog pića čini tek neki deo procenta, nestanak malih pivara državna kasa neće osetiti.

Rešenje postoji

Ipak, ukoliko bi se desilo da kraft pivarstvo u Srbiji propadne to će osetiti istinski ljubitelji piva, a turistički aranžmani će biti desetkovani za fina domaća kraft piva. Zato je Privredna komora svojevremeno ponudila nekoliko modela kroz koje bi  Vlada mogla pomogne zanatskim pivarima, kako se ova grana ne bi ugasila. Njihov predlog se odnosio na smanjenje PDV-a na pivo koje se prodaje u HORECA sektoru. Takođe predložili su da se subvencioniše zakup lokala, ali i da se na buriće koji se vrate izvrši povraćaj akciza. Predloženo je i da se malim pivarima pruži direktna finansijska pomoć, a jedan od mogući modela je i povraćaj 50 odsto akciza koje su uplatili za 2018. godinu. Naravno, sem države trebalo bi da se potrude i sami nezavisni proizvođači piva, koji bi kroz bolji marketing i jače pozicioniranje u HORECA sektoru imali više pristalica, te bi u jednom momentu mogli i da spuste cenu piva. Ukoliko pomoć države izostane, a pivari nastave da drže visoke cene proizvoda moglo bi da se desi, što je odavno praksa u svetu, da u jednom momentu veliki industrijski proizvođači preuzmu neke od malih zanatskih pivara u Srbiji. Zato ako se nešto radikalno ne promeni i u odnosu države prema kraftovcima, ali i u odnosu proizvođača prema kupcima, sve je izvesnije da će od 40 registrovanih zanatskih pivara na pivskoj sceni ostati tek nekoliko onih najjačih.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

JELEN FRESH – LUMUN

Spoj limuna sa Jelen pivom stvorio je pivo sa voćnim ukusom – Jelen Fresh Limun. Pivo se odlikuje smanjenom gorčinom,

Guinness pivo

U prepoznatljivoj čaši, sa karakterističim natpisom i znakom harfe iz irske mitologije, ova tamnma tečnost okrunjena je slojem guste, kremaste

NAJBOLJA AMBALAŽA Limenka na prvom mestu

Limenka je ambalaža koja na najbolji mogući način štiti ovaj osvežavajući napitak od spoljnog uticaja pre svega svetlosti koja izaziva oksidaciju, ali i toplote koja