Linija pivskih stilova, koja je dostupna danas, je prilično impresivna, ali razvrstavanje zna da napravi zabunu. Razlika između Portera i Stouta može biti samo pitanje ukusa. Mala razlika, jedva opravdana da bi označila jedan stil ili podstil, stvara mogućnost ljubiteljima piva za raspravu i uživanje. I kako to obično biva, da bi se shvatila sadašnjost mora se zaroniti u prošlost, vratićemo se u jedan Britanski pub na početak 18. veka. Kako legenda kaže jedan barmen je mešanjem piva postao tvorac Portera. Ubrzo su se i pivare zainteresovale za tamno pivo i proizvodnja portera je počela. Vrlo brzo pivare kreću u razne eksperimenta i „popravljanje“ recepata i tako nastaje Stout. Iz ovoga možemo zaključiti da je Stout jedna verzija, jača verzija, Portera. Svoj vrhunac Stout doživljava sa Guinness-om. Današnje pivare eksperimentišu i proizvodi su raznoliki, tako da Stout ne mora obavezno da bude „jači“ od Portera.
Stout je proizveden korišćenjem pšeničnog slada ili ječma, vode i hmelja. Danas postoje: čokoladni Stout, kafa Stout, irski Stout, Imperial Stout, americen Stout, mlečni Stout i ovseni Stout. Jedan stout se izdvaja iz mnoštva drugih upravo po tome što je razlika vidljiva, prepoznatljiva. Reč je o Mlečnom stoutu. Ideju o mlečnom stoutu predložio je 1875. godine John Henri Johnson iz Linfield's Inn Fields, koji je želeo hranljivo pivo u svakom slučaju trebao je nešto novo, nešto drugačije. Dobio je ideju da napravi pivo od ječma, hmelja, laktoze i surutke.Pivare koje proizvode Mlečni stout (ili na Engleskom Milk Stout) su se usredsredile da promene ukus svojih proizvoda, jer su potrošači to tražili, konzumenti su bili umorni od starog piva i zahtevali svež prilaz pivu. Mlečni stout je zapravo više inspirisan blagim ejlom, a ne crnim pivom.
Da vam ne ostanemo dužni informaciju kod nas pivara Dogma proizvodi pivo ovog stila pod imenom Crna krava, sa 4,5% alkohola. Na vama je samo da probate.
