Većina nas teško izlazi iz zone udobnosti. Držimo se starih, proverenih ukusa, teško odlučujemo da probamo nešto novo, nešto što nije probalo mnogo ljudi i nemamo informacija kakvo je, šta da očekujemo i sl. Što se piva tiče uglavnom ljudi posežu za onim pivom koje lako mogu naći na policama supermarketa ili najbliže radnje. To su uglavnom lager piva, uvek ista, po istoj recepturi od istog proizvođača. Ali, ima i onih koji „iskoče“ iz uobičajene šeme i njihova znatiželja ih pogura da probaju nešto novo, drugačije, pa onda krenu i sami da kuvaju, da eksperimentišu. Michael Okton je baš ovako razmišljao kada je osnivao svoju craft pivaru po imenu „Night Shift Brewing“. Ova pivara, koja se nalazi u Bostonskoj regiji, zabeležila je rast u popularnosti zbog svojih karakterističnih IPA-a piva koje karakteriše jedinstven miris i ukus. Pivo koje se dopalo mnogima je nefiltrirano lager pivo. Začuđujuće, ali istinito. Inspiracija je došla od nemačkih, starih lagera takođe nefiltriranih. Nemačke pivare vekovima su pravile nefilterirano pivo sa notama banane i karanfilića. Umerenog nivoa alkohola, punog ukusa i karakteristične boje. Od 19. veka se radi filtriranje piva, jer je, priznaćete, lepše videti zlatno-žutu, prozirnu tečnost (pa još ako je čaša na suncu – prelamanje sunčevih zraka i kapljice vode na orošenoj čaši), nego držati u ruci mutno braonkasto piće (po kome „nešto“ pliva). Ipak, veliki je poduhvat napraviti nefiltrirano pivo. Posle kuvanja u pivu ostaju proteini i delovi slada, ako je pivo hladno proteini se vezuju pa su još vidljiviji. Ovakvo pivo ima i neke dodatne ukuse. Filtrirano pivo je stabilno, jer su hemijski procesi, koji bi se inače odvijali, svedeni na minimum. U svakom slučaju treba probati nefiltrirano pivo, ne kaže se džabe da je nefiltrirano pivo – pivo punog ukusa.
