Arheološkim istraživanjima dokazano je da su Vojvođani pravi ljubitelji piva od davnina. Nalazište kod Mošorina dokazuje da su Bačvani pili pivo još pre 4.500 godina, a na samo trideset kilometara od Novog Sada pronađena je keltska pivara stara 2.000 godina. Ovo se smatra najstarijom pivarom u ovom delu Evrope. Osamdesetih godina prošlog veka vršena su iskopavanja i dobili smo mnoge dokaze o tome šta su naši preci jeli i pili i tada je potvrđeno da su pili pivo. Naravno, to nije bilo pivo kakvo mi danas pijemo. Po rečima arheologa tj. arheobotaničara ovaj napitak je više ličio na „bućkuriš“, ali je zasigurno preteča današnjeg piva. Pivo je bilo tamno sa puno zrnevlja i jako je penilo te su ga naši preci pili na slamčicu od trske. Po rečima arheologa pivo se i tada pilo da bi se onaj koji pije napio tj. oraspoložio i opustio. Tadašnji čovek je , kao i danas, uzgajao pšenicu i ječam zarad spravljanja piva. Pšenica je bila dvozrna i od nje se ciljano spravljao slad (pšenica je ostavljana da namerno isklija, kako bi se pravilo pivo). Jedini problem je bio što je ovaj napitak bio kratkog roka trajanja. Dosetljivi pivari tog vremena su spravljali male količine, dovoljne za jedan dan ili za neku proslavu. Na taj način se stalno pravila nova količina i naši preci su pili sveže pivo. Hemijskom analizom ostataka taloga u posudama koje su pronađene prilikom iskopavanja utvrđeno je da su naši preci koristili razne, za nas danas malo čudne, začine za pivo. Koristili su divlju šargarepu i sir da začine svoje pivo. Jedan od „začina“ je zaprepastio arheologe, jer spada u red otrovnih biljaka. Reč je o buniki, koja je poznata kao opijat, ali se tada koristila u medicinske svrhe. Pretpostavka je da su naši preci u određenim situacijama želeli „nešto jače“ od običnog piva. Postavlja se pitanje kako su se osećali dan posle takvog pijanstva.