Odgovor nije konkretan, odnosno sve zavisi od toga o kojoj vrsti stouta se radi, a evo i zašto

Tamna piva se u osnovnoj podeli dele na stout i porter, mada ima malo razlike između ova dva stila. Postoje brojne varijacije tamnih piva, a neke od njih su baltički porter, mlečni stout, imperijalni stout i mnogi drugi. Kada je reč o stoutovima najrašireniji vrsta je suvi stout, a najpoznatiji predstavnik ovog stila je Guinness Draft, koje je i najprodavanije stout pivo na svetu. Stout je top-fermentirano pivo. Valja istaći da su stoutovi piva sa višim procentom alkohola. Sada kada smo se podsetili šta su stoutovi dolazi pitanje da li su podležni starenju?

Odgovor nije konkretan, odnosno sve zavisi od toga o kojoj vrsti stouta se radi. Ako imate stout koji su sebi sadrži mnogo različitih sorti hmelja, onda bi vam najpametnije bilo da to pivo popijete odmah ili ako pak želite da ga ostavite da stari, to radite najduže 6 meseci. Piva koja sadrže puno različitih sorti hmelja ne podležu starenju kako valja zbog toga što tokom vremena hmelj iz piva gubi ukus, i na samom kraju dobija se veoma ne prijatan ukus piva koji podseća na soja sos.

Takođe, postoje određene vrste stoutova koja su pre pakovanja već starili u buradima. Te vrste stoutova nikako ne treba čuvati odnosno stariti jer čak i posle par meseci i ukus i boja će se izobličiti.

Za kraj bi vam naveli da stoutove, osim onih koji su predhodno starili, možete čuvati oko 6 meseci. Posle toga počinju da se „kvare“. Ovo su piva iz kojih se vremenom gubi ukus alkohola, a ujedno se naglašavaju tonovi samog piva.