U ljudskoj prirodi je da budemo jedinstveni, da posedujemo nešto što je samo naše ili bar što ne poseduje veliki broj ljudi. Posedovanje limitiranih stvari pruža osećaj boljeg društvenog i socijlanig položaja u odnosu na druge. Ali, dolazimo do pitanja da li su limitirane serije piva zaista toliko limitirane tj. jedinstvene koliko pivare tvrde? Ili je u pitanju marketing, „golicanje mašte“ pivopijama, kako bi opravdali visoku cenu za svoj proizvod. „Ograničeno“ je suviše širok pojam da bi odgovrili samo sa „da“ ili „ne“. Sve što je potrebno, da bi pivo bilo limitirano, jeste pretpostavka da će mu potražnja biti veća od količine koja će biti u ponudi. To onda opravdava cenu i titulu limitiranog odnosno ograničenog piva. Takođe u ovu diskusiju kao validna činjenica mora da se uračuna kapacitet pivare. Nekada se desi da velike pivare prave limitirane serije u kojima se flašira samo par flaša ili par paketa, ovo je čita ekskluziva. Zaista limitirana su sezonska piva i piva napravljena za neke specijalne manifestacije. Mogu biti limitirana piva koja se prave u kolaboraciji ili sa nekom posebnom etiketom. U svakom slučaju i marketing je umešao prste i neka piva su posebna samo da bi se opravdala cena, ali ima i onih koja su zaista posebna.