Ovim procesom pivo postaje karbonisano, odnosno gazirano i od glukoze se stvara alkohol

Fermentacija je proces u kojem kvasci pretvaraju glukozu, iz prokuvalog piva, u etil alkohol i ugljen dioksid. Ovim procesom pivo postaje karbonisano, odnosno gazirano i od glukoze se stvara alkohol. Da bi se započeo proces fermentacije, ohlađeno pivo se prenosi u fermentor i dodaju mu se kvasci. Ako želimo da napravimo ejl stil piva, pivo u fermentoru stoji dve nedelje i održava se na konstantoj temperaturi od 20 ° C. Sa druge strane, ako želimo da napravimo lager, pivo stoji šest nedelja na temperaturi od 9 ° C.

Kako fermentacija proizvodi značajnu količinu toplote, fermentor mora konstantno da se rashlađuje kako bi održali odgovarajuću temperaturu. Na početku fermentacije, tek kada dodajemo kvasce hladnom pivu, meri se specifična težina smeše. Kasnije, specifična težina se ponovo meri kako bi se utvrdilo koliko alkohola se nalazi u pivu. Za one koji ne znaju, ovaj broj (specifične težine) nam govori kada je fermentacija okončana. Kada je fermentacija skoro završena, većina kvasaca će pasti na dno fermentora. Ovi kvasci se, nakon fermentacije, mogu ponovo koristiti i to nekoliko puta, ali to nije preporučljivo. Doduše, nije preporučljivo koristiti kvasce više puta u fermentaciji, jer može doći do određenih mutacija kod kvasaca, te promene ukusa.

Kada se fermentacija završi, sada gotovo pivo, se hladi na oko 0 ° C. Ovo pomaže preostalim kvascima da se slegnu na dno fermentora, a u ovom procesu se, osim kvasaca, izdvajaju i neželjeni proteini koji takođe padaju na dno pri ovako niskim temperaturama.

Nakom procesa fermentacije, cedimo pivo i, ako je potrebno, ubacujemo još malo CO₂. Ovim postižemo savršenu karbonaciju piva, nakon ovoga pivo je spremno za konzumaciju odnosno flaširanje.