Vekovima se tehnologija poboljšavala, a samim tim i proizvodnja piva, ali osnovni sastojci od kojih se pivo proizvodilo ostali su isti – voda, hmelj, žitarice i kvasci

Pivo je drugo najpopularnije piće na svetu, ali i je jedno od prvih alkoholnih pića koje su ljudi napravili. Poseduje dugačku i bogatu istoriju. Sve od skromnih početaka, gde je pivo više ličilo na „vodu“ od hleba, pa do danas kada je na vrhu sveta po pitanju alkoholnih pića. Kao što smo već rekli, sve je počelo od hleba.

Ukus prvih piva nije bio onakav kakav bi većina očekivala da bude, prvi dokumentovani dokazi ovih piva su stari oko 5000 godina. Proizvodili su ih Sumeri i Mesopotamci, ta piva danas nazivamo „hlebasta piva“. Polu pečen hleb je potapan u vodu i ostavljen da fermentiše, a ova smeša bi se začinjavala sa medom i raznim biljkama. Kako je ovo pivo posedovalo iste sastojke kao i hleb, smatralo se da je podjednako hranljivo.

Ove drevne civilizacije nasledili su Egipćani, koji su poboljšali recepturu piva. Analizom zapisa, je zaključeno da su Egipćani proizvodili različite vrste piva koristeći različite vrste žita. U drevnom Egiptu pivo je bilo deo svakodnevne ishrane. Grobnice faraona otkrivaju stene kao i drvene prikaze procesa proizvodnje piva. Takođe, pivo se često koristilo u lekovite svrhe i služilo se tokom verskih obreda.

Nakon drevnih Egipćana došli su Rimljani. Rimljani nisu direktno doprineli proizvodnji piva, ali su raširili pivo po celoj Evropi. Kada su Germanska plemena, uz pomoć Rimljana, otkrila pivo bili su fascinirani. Germani su usavršili recepturu i izbacili polu pečeni hleb iz procesa proizvodnje. Otkrili su kako da proizvedu pivo od sušenih žitarica. Nakon ovoga, receptura se menjala ali je suština ostala ista. Tehnologija se poboljšavala, samim tim i proizvodnja piva. Ali osnovni sastojci od kojih se pivo proizvodi su ostali isti, voda, hmelj, žitarice i kvasci.