Arheološka i druga naučna istraživanja dala su nam razne zanimljive priče o pivu kroz istoriju

Ukoliko pijete pivo, valjalo bi da znate ponešto i o njegovoj istoriji.  Zato vam predstavljamo nekoliko interesantnih činjenica.   

Arheološka i druga naučna istraživanja dala su nam razne zanimljive priče o pivu kroz istoriju. Postoje zapisi koji kažu da su slabije plaćeni radnici na izgradnji piramida imali sledovanje od pet litara piva dnevno, a i na jelovniku Faraona nalazilo se pivo.

Kod ostataka sumerske civilizacije, u delu Mesopotamije, pronađen je najstariji recept za pivo. Ono se tada kuvalo sa ječmom od koga se pravio hleb.

Praistorijski čovek je od pšenice i ovsa pravio piva, materijalni istorijski dokazi daju prve recepture od ječma i aromatskih trava na osnovu kojih su stari Sumeri proizvodili mnoge vrsta piva.

Od Sumera i Vavilonaca, prve pivarske tehnologije preuzeli su mnogi, posebno varvarski narodi koji su pohodili Evropu.

Tako se na severu Evrope, u Skandinaviji i među Germanima najviše konzumiralo pivo. Od ostrva Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije, Belgije pa preko Nemačke, Češke do Danske i Norveške nalaze se najveći centri piva.

Vikinške vođe svojevremeno su u okviru diplomatskog delovanja pravile ogromne pivske gozbe. Tako su „opuštali“ svoje „kolege“ i pokazivali moć koja je mogla biti ozbiljno narušena ako na gozbi zafali piva.

Analizirani  su i ostaci 2000 godina starih kostiju drevnih naroda Nubije i otkriveno je prisustvo tetraciklina. Daljim analizama, zaključeno je da je tetraciklin proizašao iz procesa kuvanja nubijskog piva.

Ni mi nismo mnogo zaostali kada je reč o uživanju u pivu. U jednoj od osnivačkih povelja manastira Dečani, pominje se „potrošnja“ piva i na dvoru Nemanjića.