Mutnoća je bezopasna estetska mana, a u retkim slučajevima mutnoća može biti znak lošeg, odnosno, pokvarenog piva
Ne može se poreći privlačnost čaše bistrog piva, a pivari često naporno rade kako bi postigli kristalnu jasnoću u svojih piva. Međutim, postoje i mutna piva i koja su uobičajena pojava u svetu craft piva. Ponekad je mutna boja poželjna i često se razvija u određenim stilovima piva. U drugim slučajevima mutnoća je bezopasna estetska mana, a u retkim slučajevima mutnoća može biti znak lošeg, odnosno, pokvarenog piva.
Najpoznatije mutno pivo je nemačko „hefeweizen“ pivo, što se doslovno prevodi kao „pivo sa kvascem“. Poseban soj kvasca, koji daje bavarskom pšeničnom pivu njegov karakterističan miris banana i karanfilčića, je poznat po tome što ostaje u suspenziji dugo nakon završetka fermentacije. Baš ti suspendovani kvasci daju „hefeweizen“ piva njegovu prepoznatljivu mutnoću.
Još jedno pšenično pivo poznato po mutnom izgledu je belgijski witbier, a pivari su tradicionalno dodavali određenu količinu sirovog brašna u pivo kako bi naglasili njegovu bisernu izmaglicu.
Oštre vrste hmelja koje su popularane kod američkih piva mogu isto biti u korenu mutnih piva. Polifenoli koji se nalaze u tim vrstama hmelja mogu se vezati sa kiseonikom ili mineralima u pivu da bi se stvorila izmaglica, a to je naročito uobičajeno kod nefiltriranih piva. Opet, to ne utiče na ukus piva, a neka jako hmeljasta IPA piva mogu čak imati male čestice hmelja suspendovane u samom pivu.
Valja istaći da stara piva takođe mogu razviti izmaglicu jer se proteini talože zbog oksidacije tokom dužeg perioda. Posebno dugo odležala piva mogu imati male bele pahuljice koje plutaju okolo.
Bilo da je uzrokovano kvascima ili suspendovanim proteinima, najčešće kada dobijete mutnu kriglu piva, to je znak zanatskog proizvoda koji je video minimum filtracije i dadatnih aditiva.
