Da li je cena ono što odbija velik broj pivopija od kraft piva ili je posredi nešto drugo
Domaća odnosno kraft piva poslednjih nekoliko godina sve su prisutnija na stolovima ljubitelja ovog alkoholnog pića. Ne, nije reč o pomodarstvu niti statusnom simbolu, kako bi se okolini ukazalo na to da se pije nešto što je namenjeno samo privilegovanima. Širom sveta mnoge povopije traže male lokalne proizvođače piva koji se trude da ih naprave po jednostavnim i jasno definisanim receptima, u manjim serijama i naravno da ona budu pristupačna za svačiji džep.
A da li je i u Srbiji tako? Donekle, jer je proizvodnja kraft piva u našoj zemlji porasla za oko 150 odsto u odnosu na proteklih dve godine. Takođe, činjenica je da je u poslednjoj kalendarskoj godini otvoreno 12 novih mikro pivara. Ovaj podatak jasno ukazuje na to kako je ova grana industrije u ubrzanom razvoju.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 90 zanatskih pivara, ali ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, jer prema podacima Udruženja zanatskih pivara Srbije zvanično je registrovano 54 mikro pivara. To praktično znači da je brojka negde između, jer deo zanatskih pivara proizvodi pivo u kućnim uslovima, odnosno nije registrovana za delatnost, te ga kasnije prodaje u lokalu.
Sa porastom broja zanatskih pivara, svakodnevno raste broj pabova, restorana i kafića specijalizovanih za služenje i prodaju kraft piva. Međutim, prosečnom srpskom pivopiji cena kraft piva je poprilično nepristupačna, u odnosu na masovna industrijska i na premium piva. Naime, u pojedinim kafićima i restoranima kraft pivo je duplo skuplje u odnosu na premium industrijska piva. Da bi se kraft pivo masovnije proizvodilo i prodavalo bilo bi poželjno izjednačiti njegovu cenu sa industrijskim premium pivima, odnosno spustiti je na taj nivo ili je u nekoj meri približiti ceni industrijskih piva. Dokle god cena flašice kraft piva, na policama trgovačkih lanaca, bude pet do šest puta skuplja od flaše masovnog piva, nije realno da će se prosečni potrošač odlučivati za kupovinu kraft piva. Kada je reč o restoranima i kafićima, tu nije toliko izražena razlika i ona se kreće na nivou jedan prema tri.
Ipak nije samo problem u ceni, čini se da se konzumenti na ovdašnjim prostorima teško privikavaju na neke nove ukuse, posebno kada je reč o pivima. Naš potrošač je tradicionalista, a tradicionalisti su navikli na industrijska piva i u većini slučajeva piju široko rasprostranjene lagere, pilsnere ili premium piva. Upravo u toj činjenici i leži tajna. Naime, kada bi se zanatski pivari usresredili na masovniju proizvodnju lagera, odnosno stila koji je najpopularniji na našim prostorima, pivopije bi sigurno pohrlile u lokale gde se ono prodaje.
Lageri proizvedeni u zanatskim pivarama imaju veliki potencijal, ali i domet. Proizvodnjom i plasmanom na tržište kraft lagera, zanatske pivare bi mogle da utiču na konzumente da se lakše opredeljuju za kraft piva. Naime, pretpostavka je da kada bi u prodaju masovno ušao kraft lager, koji je ukusom prihvatljiv i poznat konzumentima piva, ljubitelji piva bi posle izvesnog vremena poželeli da probaju i neke egzotičnije, jače i punije ukuse, a koji definišu druge stilove piva. Na scenu bi tada masovnije stupili ejlovi i stouti, jer bi konzumenti poželeli i nešto „ozbiljnije“ da naruče. Tako bi se povećalo konzumiranje kraft piva u ugostiteljskim objektima, a samim tim i potrošnja kraft piva bi se uvećala. To praktično znači da bi se automatski proizvodila zanatska piva u većim količinama, te bi im i cena bila niža, odnosno približnija premium pivima i ne pet-šest puta viša od cene masovnih piva.
Veoma je moguće da kraft lageri imaju svojevrsnu misiju na mladom srpskom tržištu zanatskih piva. Oni bi mogli da „poguraju“ potrošnju i proizvodnju kraft piva, te da budu ona karika koja nedostaje da bi se kraft piva odomaćila među masovnim konzumentima piva u Srbiji. Ovu činjenicu je prepoznalo nekoliko ozbiljnih srpskih kraft pivara, kao recimo pivara Academia. Vrlo je izvesno da će upravo ova pivara dokazati da bi zanatsko pivarstvo moglo da postane isplativ posao, ukoliko se razmišlja tržišno i radi u pravcu želja konzumenata.
Pre dve – tri godine se pričalo da je realno da se u narednih nekoliko godina poveća potrošnja kraft piva u Srbiji na 3-5 odsto, u odnosu na celokupnu godišnju potrošnju, ali to se nije desilo. Činjenica je da se negde grešilo, odnosno da nisu poštovani zahtevi tržišta i ukusi konzumenata, već se pokušalo sa nametanjem novih ukusa. Tradicionalno društvo, kao što je srpsko, ne podnosi nametanje novih ukusa i to bi svakom zanatskom pivaru trebalo da bude jasno, ako naravno razmišlja poslovno, a ne putem ega i sujete.
