Lager je vladar pivske scene i pivo koje spada u stil koji volimo

Lager je u odnosu na ejl relativno mlado pivo, koje na tržištu postoji par stotina godina. Za kratko vreme ovaj stil piva je uspeo da potisne svog starijeg rođaka,  zbog načina tehnologije i proizvodnje, ali i zbog veoma osvežavajućeg i pitkog ukusa. Mnogi će reći kako su lageri jednolična piva, koja liče jedna na drugo. Međutim, reč je o potpunoj zabludi, jer se ona razlikuju po aromi, punoći ukusa i tvrdoći vode koja se upotrebljava pri njihovoj proizvodnji. Takođe, za njihovu proizvodnju se koriste specijalni sladovi i posebne vrste hmelja, te selekcije kvasaca. Njihova boja varira od svetlo – žute do crveno – smeđe. Jednom rečju, lager je osvežavajuće pivo, blago – gorko i slabijeg intenziteta ukusa, a ruku na srce kada se u svakodnevnom razgovoru spomene pivo – obično se pomisli upravo na lager pivo. Većina svetlih lagera potiče iz Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, dok veoma cenjeni stižu i iz Češke. Češka škola kreiranja lagera, odnosno pilsnera, sinonim je za kvalitetan lager i češka piva ovog tipa se nalaze u samom vrhu prodaje, te se povezuju sa visokim kvalitetom.

Pivo lager

Najpoznatiji stilovi ili vrste lagera su Pilsner, Bock i Dunkel, a oni se razlikuju po sladu koji se upotrebljava u proizvodnji, po tvrdoći vode koja se koristi u njihovoj izradi, kao i po vrsti hmelja koji se dodaje u procesu proizvodnje.

Pilsner je hmeljasti, zlatni aromatični lager, koji potiče iz češkog Plzena, a koji je prvi put proizveden sredinom 19. veka. Najbolji reprezent ove škole pivarstva je svetski poznat Pilsner Urquel, koji se i danas proizvodi u Plzenu i koji je po celom svetu preneo slavu češke škole kreiranja piva. Varijacije ovog piva dominiraju na svetskom tržištu. Ipak, nemački rođak češkog Pilsnera je najprodavaniji. Reč je o suvom, hmeljastom i svetlom pivu, koje sadrži oko 5 odsto alkohola i ima manje slada od originalne češke verzije.

Bock je uglavnom tamni lager, koji najčešće sadrži 6,5 odsto alkohola i tradicionalno je tamne boje, ali nije greška ni ukoliko ima zlatno – bronzanu boju. Ovaj tamni lager ima izražen slatki, a opet hmeljast ukus. Poreklo vodi iz Donje Saksonije, ali se više povezuje sa Bavarskom, Austrijom i Holandijom.

Pivo iz nemačke škole pivarstva

Još jedan lager koji je zastupljen na domaćem, ali pre svega i na svetskom tržištu, a koji reprezentuje nemačku školu kreiranja lagera je Dunkel. Dunkel je pivo tamno – crne boje i sa manjim sadržajem alkohola. Karakterističan je po izuzetno crnoj boji, a ukus mu često podseća na čokoladu ili kafu, zbog specijalnih selekcija preprženog slada koje se koriste pri proizvodnji ovog lagera. Dunkel se često naziva i Švarc pivo.

Bečki lager, koji je pomalo zapostavljen i skrajnut sa pivske scene, takođe zaslužuje da se nađe na ovoj listi popularnih lagera. Nastao je zahvaljujući Francu Anton Dreheru, koji se doselio u Beč početkom druge polovine osamnaestog veka. On u Beču otvara pivaru, koja vrlo uspešno posluje. Nakon njegove smrti, pivaru preuzima njegov sin Anton Dreher i 1841. godine počinje da proizvodi lager, koji dobija ime Vienna stil lager.

Piva zrelog ukusa

Bez obzira na to kog su stila ili podstila, odnosno vrste ili grupe kojoj pripadaju, te kakva im je boja, ukus i tekstura, svi lageri imaju jednu zajedničku crtu – oni se tehnološki proizvode identično i čuvaju se duže vreme na temperaturama od 3 do 10 stepeni Celzijusa. Zahvaljujući takvom dugotrajnom odležavanju lager piva dobijaju na zrelosti i pitkosti. Upravo ova zrelost i pitkost je ono što odlikuje sve lagere, ali i ono što privlači konzumente ka lagerima. Valja istaći da su upravo ove osobine retko prisutne među ejlovima. U Srbiji, ali i u svetu, uglavnom se proizvode piva donjeg vrenja i kao takva zauzimaju čak preko 90 odsto tržišta.

Ukoliko se sagledaju istorijske činjenice, moglo bi se reći kako su Nemci zapravo “glavni krivci” za sveopštu popularnost lager piva. I sama reč lager potiče od nemačkog glagola lagern što u prevodu znači skladištiti. Naziv se vezuje za skladištenje piva, jer su prvi proizvođači lagera imali dosta problema oko njegovog skladištenja. Naime, oni su bili primorani da pivare grade u planinama ili u njihovoj neposrednoj blizini, kako bi pivo skladištili u pećinama, u kojima je bila stalna niska i konstantna temperatura. Pivari u nizijama su, s druge strane, sekli ogromne blokove leda, koje su zatim čuvali u ledarama, kako bi omogućili odležavanje piva u hladnom režimu.

Pivo nastalo na severu Evrope

Lageri generalno potiču iz Severne Evrope i nastali su na teriroriji današnje Nemačke i Austrije. Interesantno je, da je sve do sredine 19. veka, boja lagera bila tamna. Kako je tehnologija napredovala, tako se menjao i izgled lager piva i ona su bivala sve svetlija i prozirnija. Najveću zaslugu za današnji ukus i izgled lagera imaju pivari Gabriel Sedlmair, vlasnik minhenske pivare Spaten, i njegov prijatelj Austrijanac Anton Dreher. Njih dvojica su uneli revoluciju u proizvodnju lagera u Evropi, a kasnije i u svetu.

Lageri iz Evrope su polako počeli da pokoravaju sve kontinente i potisnuli su mnogo stariji ejl, naravno zahvaljujući upravo Nemcima. Baš u periodu kada se dogodila pivska revolucija, počela je i migracija Germana iz Evrope u Ameriku, Meksiko i Kinu. Shodno tome, nemački narod je sem kulture i običaja sa sobom poneo i recepturu za spravljanje lagera i zato nemačka škola pivarstva i danas ima jak uticaj na tržištu piva na celoj planeti. Za kratko vreme Nemci su, pre svega na američkom kontinentu, napravili industrijsku imperiju u proizvodnji lagera. Oni su stvorili velike pivare, dobro organizovali transport i modernizovali proizvodnu tehnologiju, te postrojenja za hlađenje lagera.

Pivo koje je proslavilo Nemačku

Tokom Drugog svetskog rata lageri postaju još popularniji, jer ih je američka vojska konzumirala gde god da su bili stacionirani i na taj način su, svesno ili ne svesno, promovisali popularnost lagera. Nakon Drugog svetskog rata veće grupe Nemaca i Austrijanaca nastanjuju Latinsku Ameriku i tamo počinju da promovišu lagere. Zbog uticaja novih doseljenika i danas se na južno – američkom potkontinentu oseti izraziti uticaj nemačke škole pivarstva.

Kada se sagledaju sve činjenice, ali i neodoljivi pitki i osvežavajući ukus koji ima lager pivo, ne treba da čudi što ovaj pivski stil ima najviše pristalica i što je najzastupljeniji na svetskom tržištu. Doduše, postoje pivske zemlje u kojima lageri nisu izrazito dominantni i gde im ejlovi „duvaju“ u vrat. Ta tržišta su u manjini i spadaju u izuzetke. Valja istaći da recimo u Velikoj Britaniji, ali i u Belgiji, tržište je još uvek više naklonjeno tradicionalnim pivima.