Prema mišljenju svetskih industrijskih kompanija, glavno obeležje premium piva leži u dodatnoj vrednosti ukusa i arome. Drugim rečima, premium se po kvalitetu razlikuje od uobičajenih piva po aromi, mirisu i postojanoj peni
Premium pivski brendovi različiih stilova, polako ali sigurno, pokoravaju svetsko i domaće tržište. Za premium etikete se komotno može reći da su pravo osveženje na pivskoj sceni, jer je reč o kvalitetnim pivima koja spadaju u proizvode srednje i srednje-više cenovne kategorije, koju većina konzumenata može sebi da priušti. Međutim, prosečni potrošači često i ne znaju šta dobijaju kupovinom ovih proizvoda i zato ga pivari najčešće reklamiraju kao veoma kvalitetno, a najčešće to rade kroz autentičnu priču koja nosi sofisticiranu poruku o etiketi.
Originalno, unikatno i autentično
Prema mišljenju svetskih industrijskih kompanija, glavno obeležje premium piva leži u dodatnoj vrednosti ukusa i arome. Drugim rečima, premium se po kvalitetu razlikuje od uobičajenih varijanti po aromi, mirisu i postojanoj peni. Njih po pravilu proizvode po specijalnoj recepturi, a često ih uz to prati i određena tradicija koja se vezuje za geografsko područje. Pivske kompanije mu neretko dodaju epitete – originalno, unikatno, autentično, inovativno, privlačno i zdravo. Svi ovi argumentu doveli su do situacije da mu popularnost iz godine u godinu raste, s procenom da će se ovaj trend i u budućnosti nastaviti.
Potrebna standardizacija premium piva
Inače, za one koji ne znaju, „glavni krivac“ za nastanak ove vrste piva je dr Leo König, nekadašnji šef pivare Konig iz Duizburga, koji je šezdesetih godina prošlog veka dodao pojedinim pivima predznak premium. Uz to se zalagao da se industrijska piva razdvoje po kategorijama, odnosno da se jasno naznači koja su boljeg, a koja lošijeg kvaliteta. U svojoj zamisli je tada donekle i uspeo, jer su posle izvesnog vremena i druge nemačke pivare počele svojim proizvodima da dodaju predznak premium, koji se u to vreme uglavnom odnosio na pilsnere i lagere. Samo nekoliko godina kasnije i manje poznate nemačke pivare su prihvatile ovaj trend, uz objašnjenje da su i njihova piva poboljšana u svim segmentima. Kasnije, odnosno početkom osamdesetih, premium etikete su sve češće bivale zastupljene i na češkom tržištu, da bi početkom ovog veka ovo pivo postalo sasvim uobičajena stvar. Valjalo bi napomenuti da je tada, među nemačkim potrošačima zavladala opšta histerija, ali i ljutnja, jer su zbog samo jedne reči morali da doplaćuju pojedina piva za oko 10 feninga. Potrošačima je tada putem reklamnih spotova objašnjeno da se sva premium piva proizvode po nemačkom Zakonu o čistoći piva.
Kristalno čist ukus, zlatna boja i postojana pena
Valjalo bi napomenuti da Nemci i dan danas vode svojevrsnu bitku, odnosno zalažu se za to da se premium piva i zakonom definišu. Nemački pivari smatraju da samo kroz zakonsku regulativu mogu da jamče da se na tržištu zaista nalaze piva vrhunskog kvaliteta. S ovim se slažu i pivari širom sveta, koji smatraju da standardizacija u vezi sa premium pivima mora da postoji, te ističu kako premium lageri i pilsneri moraju da imaju kristalno čist ukus, da poseduju zlatno-žutu boju, kao i da imaju postojanu belu penu. Pivske kompanije se slažu i u tome da bi premium piva trebalo da se proizvode po posebnoj specifikaciji. To konkretno znači da ova piva ne smeju da sadrže veštačke dodatke, kao i da moraju da imaju mekšu karbonizaciju. Osim toga trebalo bi da sadrže između 4,5 i 5,5 odsto alkohola. Ipak, u celoj priči važno je napomenuti da nisu samo lageri i pilsneri rezervisani za predznak premium, jer se poslednjih godina na pivskoj sceni pojavljuju i premium etikete ejlova, pšeničnih piva i stauta.
Srbija voli premium piva
Velike pivske koorporacije, distributeri i uvoznici odlično su procenili i domaće tržište i zato u svakom momentu znaju šta je to što će ponuditi kupcima. Kada je reč o premium lagerima, odnosno pilsnerima domaća pivska scena može da se pohvali kvalitetom. Vrlo interesantnog ukusa je Lav Premium, istaknuti član Carlsberg Srbija porodice. Ovaj lager nudi izuzetno čist i pitak ukus, uz prijatnu, osvežavajuću gorčinu. Takođe i pivo brenda Bavaria, koje se nalazi u porfoliu Apatinske pivare je čistog i definisanog pilsner prirodnog i blago voćnog ukusa, koji nalikuje banani i zato je traženo među konzumentima svih generacija. U Srbiji jedno od popularnijih je i pivo Stella Artois, koje se smatra ikonom među lagerima. Domaći konzumenti preferiraju i premium Nikšićki svetli lager, koji ima dugu tradiciju, a ističe se po ukusu i svežini. Još jedno pivo koje se visoko kotira kod portošača je i svetli Kozel, tipičan predstavnik čeških lagera. Od pilsnera na pivskoj sceni dominira češki Pilsner Urquell.
Pšenična i tamna premium piva
Sem lagera i pilsnera, odlična je ponuda i pšeničnih premium piva, a Paulaner Weissbier je jedno od najpoznatijih i najtraženijih. Ovo nefiltrirano pivo, zlatne boje, s čvrstom penom nudi blagi ukus banane. U sastavu ovog minhenskog delikatesa, shodno bavarskim običajima, nalaze se samo voda, kvasac, hmelj i četiri vrste slada – svetli pšenični, tamni pšenični, pilsner i minhenski slad. Iz porodice pšeničnih piva, stiže i Hoegaarden. Ovo belgijsko pivo ima ukus pomorandže i korijandera, koji mu daju bogatu i prepoznatljivu aromu. I tamna piva nisu izbegla premiumizaciju, a tipičan predstavnik je tamnog premium piva je česki Budweiser Budvar Dark. Ovo pivo se pravi od moravskog slada i žatečkog hmelja, uz još tri tipa specijalnog ječmenog slada koji mu daju jedinstven doživljaj i uživanje u punom ukusu. Karakteriše ga kombinacija gorkog i karamelnog ukusa i izuzetno tamna boja. I Erdinger Dunkel je vrlo interesantno tamno pivo, a poseduje fine sladne note i prijatne je svežine. S druge strane, irska ikona Guinness je jedno od najpoznatijih stauta na svetu i pivo koje se uvek ističe pri poređenju najboljih pivskih tamnih brendova. Za njegovu jedinstvenu boju zaslužan je prženi slad, koji je jedan od važnih sastojaka svakog staut piva.
