UPOREDNI TEST Niško VS Valjevsko

Nisko Valjevsko

Bez obzira na to što se pri proizvodnji koriste različite tehnologije, čini se kako se i jedan i drugi brend prave po tradicionalnoj recepturi koja je tipična za nemačku školu pivarstva. Ono po čemu se razlikuju jeste mirisna nota na koju utiče sorta hmelja, ali slada. Upravo ova razlika ih čini prepoznatljivim, te je možda upravo to „ono nešto“ što ih čini specifičnim i utiče da se konzumenti vezuju za njih

Pivo predstavlja jedno od najčešće konzumiranih alkoholnih pića na svetu, a ovaj trend važi i u Srbiji. Osim što je reč o osvežavajućem alkoholnom napitaku, ono se smatra i hranom, jer sadrži sirovine koje doprinose njegovoj nutritivnoj vrednosti – voda, ječam, pivski kvasac i hmelj. Piva ima bezbroj stilova, ali lager je najpopularniji pivski stil kako u svetu, tako i kod nas. Kod nas lageri gospodare tržištem i prodaja svih ostalih stilova spada u domen statističke greške. Koliko su lageri popularni u Srbiji pokazuju i istraživanja agencija koje se bave analizom tržišta. Prema njihovim podacima prodaja piva beleži rast u čitavoj zemlji, s tim da je najveći porast zabeležen u zapadnoj Srbiji sa udelom od 5,3 odsto i jugoistočnoj Srbiji sa udelom od 4,9 odsto. Ovaj porast se odnosi na industrijska lager piva, za koja se generalno smatra kako su manje-više sličnog ukusa.

 

 

Pivski lokal-patriotizam

NIsko Valjevsko

Međutim mnogobrojni potrošači ne slažu sa ovom konstatacijom i navode da im je pri kupovini i konzumaciji veoma važan brend. Zapravo, pivoljubcima brend i jeste najvažniji, ali u grupi potrošača starosti od 40 do 59 godina. Danas su brendovi jako važni i često opredeljujući kao izbor za kupovinu, a posebno brendovi koji se vežu za određena mesta.

Nekada je gotovo svaki veći grad u zemlji imao pivo sa nazivom tog grada ili toponima koji se veže za taj kraj. Danas to nije tako i mesta koja su zadržala pivo sa nazivom grada odakle potiče, imaju konzumente koji su ponosni na ta piva i tamo se za pivo odlučuju na osnovu lokal-patriotizma. U tim mestima se pivoljubci vežu za lokalna-regionalna piva i čvrsto su im odani. Kako je sve manje regionalnih piva, koja se vežu za određeni grad ili kraj, u mestima gde su opstala smatraju se delom tradicije. Svaki Valjevac, Nišlija ili Zaječarac, a od nedavno i Leskovčanin, hvaliće svoje pivo i isticati da je ono najbolje. Možda ona jesu najbolja, a možda i nisu baš najbolja, ali su svakako najprodavanija u svom kraju.

Upravo zbog stalnih „rasprava“ koje pivo je bolje, rešili smo da uradimo uporednu analizu dva regionalna lidera, a koja samostalno posluju i nisu pod „kapom“ nekih od pivskih giganata koji posluju u našoj zemlji. Ideja je da uradimo uporedni test Niškog i Valjevskog piva, koja su po mnogo čemu slična i da razbijemo tabu koje je bolje. Pokušaćemo da nastupimo neutralno, bez pivskog lokal-patriotizna i da ova dva veoma tražena regionalna piva uporedimo. Prema našem mišljenju, ona su vrlo sličnog karaktera, te kao lageri približno sličnog ukusa, arome i mirisa.

Niško pivo iz Niške pivare

Niško pivo je prepoznatljiv brend juga Srbije i primarni je proizvod Niške pivare. Reč je o regionalnom proizvodu, lokalnog karaktera, a može se naći u radnjama i restoranima Niša i juga Srbije, ali se prodaje i u pojedinim marketima u Beogradu i ponegde u Vojvodini. Ovaj svetli lager datira iz 1884. godine, kada ga je po svojoj recepturi skuvao Jovan Appel. Ono se i danas pravi na isti tradicionalan način, gde se pri proizvodnji koriste kvalitetne sirovine i lokalna izvorska voda. Tajna ovog piva leži u korišćenju visoko kvalitetnog ječmenog slada, koji i daje poseban šmek Niškom pivu.

Prema specifikaciji, Niško pivo spada u standardni svetli pasterizovani lager koji sadrži 11 odsto ekstrakta u osnovnoj sladovini i ima 4,7 odsto alkohola. U procesu proizvodnje koristi se nova tehnologija i akcenat je stavljen na autentičnost klasične tehnologije proizvodnje piva. Interesantno je istaći da se ono fermentiše i odležava tri nedelje potpuno prirodno, kada je zapravo prepušteno pivskom kvascu i vremenu. Proizvodnja Niškog piva odvija se u četiri faze – prva je kuvanje pivske sladovine kada se stvara osnovni poluproizvod. Druga je kad se kvasac dodaje sladovina u variono-ležnom podrumu, kada dolazi do faze burnog vrenja, koja prelazi u fazu odležavanja piva. Na kraju dolazi filtracija i pakovanje sa pasterizacijom. Nakon četiri proizvodne faze i odležavanja, ovaj industrijski lager dobija prijatnu gorčinu i skladan osvežavajući ukus.

Nakon sipanja u čašu pena je postojana i zadržljiva. Opštu utisak je da se ovde radi o finom i klasičanom lageru, možda punijeg ukusa i pomalo rustičnog, te je preporuka da se servira na temperaturi od 5– 8 stepeni Celzijusa. Kada bi ga u svojoj kategoriji ocenjivali od jedan do deset – Niško pivo bi dobilo jaku osmicu, a možda i jače.

Valja napomenuti da se Niško pivo prodaje u staklenoj i plastičnoj ambalaži, a od nedavno i u limenci od 0,5 L.  U staklenoj ambalaži postoji u flašama od 0,5 i 0,33 L. Cena Niškog piva u maloprodaji je dosta umerena i prema našem mišljenju, s obzirom kakvog je kvaliteta, može da košta i do 10 odsto skuplje. Konkretno Niško pivo u limenci košta oko 90 dinara u radnjama i super marketima, dok ono u PET dvolitarskoj ambalaži staje oko 200 dinara. Za pola litre flaširanog u staklenoj ambalaži treba izdvojiti od 50 – 55 dinara.

Valjevsko pivo iz Valjevske pivare

Valjevsko pivo iz Valjevske pivare, dolazi iz srca zapadne Srbije i jedno je od najstarijih pivskih brendova kod nas. Naime, ono se proizvodi od 1860. godine kada je osnovana Valjevska pivara. Doduše, tek dolaskom i zahvaljujući pivarskom majstoru iz Bavarske Jozefu Ajhingeru, kada je i uspostvaljena moderna proizvodnja, Valjevsko pivo je poprimilo vrhunske karakteristike i odlike. Od tada, pa sve do danas, ukus piva se nije značajnije menjao, ali se u skladu s vremenom menjala tehnologija, koja je uticala da se sačuva kvalitet. Upravo zbog toga, Valjevsko pivo i danas ima prepoznatljiv ukus baš kao pre 160 godina. Nećemo pogrešiti ako kažemo da je i ono lokalnog, odnosno regionalnog karaktera te se ispija skoro isključivo u Valjevu i zapadnoj Srbije gde se i proizvodi. Doduše, Valjevsko pivo se prodaje i u Beogradu, Novom Sadu i Vojvodini, ali je najveći deo prodaje usmeren upravo na region zapadne Srbije, gde je Valjevsko pivo dominantno. Ovaj trend je posebno primetan nakon nedavne privatizacije, kada se pristupilo osavremenjivanju tehnologije i ozbiljnim marketinško-prodajnim aktivnostima. U skladu sa ovim aktivnostima, primetno je da se Valjevsko pivo sve češće viđa na policama radnji i super marketa, te u ponudi ugostiteljskih objekata u svim većim gradovima Srbije.

Proizvodnja Valjevskog piva prilagođena je poslovanju kompanije i ostvaruje se uz pomoć najsavremenije tehnologije, koja je usklađena sa tradicionalnom proizvodnjom piva. Prilikom proizvodnje koriste se četiri vrste hmelja, a tajna leži i u čistoj izvorskoj vodi, kao i u specijalnoj vrsti kvasca koji se koristi. Upravo ove komponente su doprinele da se za Valjevsko pivo  može reći da  spada u grupu standardnih svetlih i dobro odleželih lagera, s prepoznatljivim i punim ukusom. Inače, zbog neprevrelog ekstrakta karakteriše ga prijatna gorčina, ali i fina aroma, te bogata i trajna pena. Valjevsko pivo je interesantno zbog specifične svežine, koja ga čini lakim za konzumaciju, a opet veoma ukusnim.Valjevsko pivo sadrži   4,8 odsto alkohola i preporuka je da se poslužuje na temperaturi od 6-8 stepeni Celzijusa.

Naš opšti utisak je da i Valjevsko pivo stoji rame uz rame sa Niškim pivom, te da je pravično nakon svih probi i uporednih testova, dati približnu ocenu, odnosno da zaslužuje jednu jaku osmicu ili slabu devetku.

Valjevsko pivo je pivo umerene cene, te pivo koje zasigurno savršeno zadovoljava relaciju cena – kvalitet. Ko tvrdi drugačije, a uzeo je u obzir sve parametre, nije u pravu ili je zlonameran. Valjevsko pivo bi moglo da košta i više, a da niko to ne zameri. Valjevsko pivo se prodaje u staklenim bocama od 0,33 i 0,5L, limenkama od 0,5L i PET ambalaži od 2L.  Cena Valjevskog piva u limenkama na policama radnji iznosi od 92-102 dinara, flaširano u amlaži od 0,5 litara u prodavnicama košta oko 55 dinara, dok dve litre u PET ambalaži na policana super marketa koštaju oko 160 dinara.

Opšti utisak

Nakon degustacije ova dva svetla lagera, slodobno se može reći da spadaju u približnu cenovnu kategoriju, da su generalno sličnog pivskog karaktera, da oba imaju tipične karakteristike nemačke škole lagera, te da se ističu punim gorkastim ukusom i finom hmeljnom aromom. I Niško i Valjevsko pivo postojane su pene i lepe zlatno-žute boje, ali i fine gaziranosti, s tim da je Niško pivo malo reskije. Interesantno je istaći da bez obzira na to što se pri proizvodnji koriste različite tehnologije, čini se kako se i jedan i drugi brend prave po tradicionalnoj recepturi koja je tipična za nemačku školu pivarstva. Ono po čemu se razlikuju jeste mirisna nota na koju utiče sorta hmelja, ali slada. Upravo ova razlika ih čini prepoznatljivim, u odnosu na druga piva, te je možda upravo to „ono nešto“ što ih čini specifičnim i utiče da se konzumenti vezuju za njih. Valja napomenuti da se ova dva piva – Valjevsko i Niško pivo, bitno razlikuju od standardnih masovnih lagera i to baš po tom nekom šmeku koji poseduju. Možda ova dva piva jesu sličnog kvaliteta sa ostalim masovnim lagerima na srpskom tržištu – to je pitanje za nezavisne tehnologe ili pivske somelijere, ali ona svakako jesu na neki način drugačija i kompleksna.

Naša je preporuka da svakako probate i Niško i Valjevsko pivo, te da razmislite o njihovom ukusu, ali i da ih uporedite sa ostalim masovnim lagerima na našem tržištu.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

viking

Istorija (i pivo)

Recept za pivo je najstariji pronađeni recept do sada. Stari Egipćani su zaslužni za prvi recept koji opisuje proizvodnju piva.

PIVO: Ovo sigurno niste znali

Svaki statistički podatak govori u korist ogromnoj popularnosti piva koju uživa širom sveta Pivo je najpopularnije alkoholno piće na svetu,

PREPORUKA RADLERA Za koji se odlučiti

Trgovinski lanci, marketi, male komšijske prodavnice, ali i kafići i restorani nude bogatu ponudu domaćih masovnih radlera, uvoznih radlera i sve češće kraft radlera, koji

KRAFT PIVO Letnje osveženje za probirljive

Kraft pivima iskusni majstori pivarstva dodaju maline, borovnice, kupine, limun, breskve, jagode, višnje, trešnje, banane, crne ribizle, pa čak i jabuke ili kruške, te na

RADLERI Popularni pivski miksevi

Prema definiciji proizvođača piva, radler je ustvari kombinacija najčešće svetlog lager ili smeđeg piva i limunade, a pravi se u srazmeri 50-60 odsto piva i