ISTRAŽUJEMO Najbolje što naše tržište nudi za toplije dane

prolećno pivo

U Srbiji je odlična ponuda vrhunskih piva, međutim kako stiže proleće aktuelizuje se pitanje čime zameniti zimske pivske stilove, a dobro odabrati. Premium lageri i isto tako kategorisana pšenična piva, uvek su dobar izbor kada tražimo prolećno osveženje

Ljubitelji piva ne mogu da zamisle proleće, ali ni majsko sunce bez osvežavajućeg ukusa piva u baštama kafića ili na sve češćim izletima u prirodi. Međutim, postoje i oni koji smatraju da je ovo alkoholno piće suviše gorko ili teško i kabasto. Ipak, piva ne treba generalizovati, jer nisu sva iste gorčine, strukture, mirisa i ukusa. Velik je broj stilova i podstilova, neka su gorka, dok su druga recimo voćkasta. Neki stilovi su kiseli, a neki čokoladno-slatki. Piva grubo možemo podeliti i na ona zimska i na ona letnja, te i ovakvu podelu možemo suziti na prolećna i jesenja piva. Kao tipične prolećne stilove piva, izdvojili bi premium lagere i premium pšenična piva. Kako je reč o laganijim prolećnim pivima, uz njih se preporučuje i laganija hrana, te za ručak ili večeru možete da pojedete  obrok salatu ili pileći file sa žara – specijalitete koji se podjednako slažu sa oba osvežavajuća pivska stila.

Vrhunski lageri svima dopadljivi

Primera radi u proleće Bavarci najviše ispijaju premium legere i premium pšenična piva. Interesantan je podatak da Bavarci ove stilove bukvalno piju umesto vode, mada ni građani Srbije ne zaostaju za njima. Ovo i nije preterano čudno, posebno ako se zna da su premium lageri svima dopadljivi – reč je o pivima koja nisu jako zahmeljena, manje su gorka, blaga su i pitka. Na sve ove faktore utiče poseban proces proizvodnje. Premium lageri odležavaju na nižim temperaturama, a za razliku od ejlova, kvasac umesto na vrhu posude pada na dno i stoga je premium lager za razliku od ejlova lakši, bistriji  i svetliji, sadrži manje alkohola, ali to ne mora uvek da bude slučaj. U principu svaka pivara ima svoje tajne pri kuvanju piva, ali generalno gledano premium lageri se uvek proizvode od najfinijih sorti hmelja, posebnog ječmenog slada, posebne originalne kulture kvasca, s tim da i specifična voda koja se koristi u proizvodnji igra veliku ulogu. Ova piva se služe na temperaturama između 5 i 8 stepeni Celzijusa, jer se na ovaj način povećava bistrina, te pivo dobija i prefijeniji ukus i aromu.

Pšenična piva za ljubitelje mekših ukusa

Za one koji preferiraju nešto mutnija, ali opet osvežavajuća i pitka piva, preporuka je da tokom prolećnih meseci piju pšenične premium brendove. Za tajne pšeničnog piva su znali čak i  stari Sumeri, koji su uostalom živeli u predelima sa visokim temperaturama i zato su svoja pšenična piva začinjavali urmama, a njihovo pivo bilo je toliko cenjeno da su ga prinosili i svojim bogovima. Ovaj stil se po mnogo čemu razlikuje od standardnih svetlih premium lagera. Naime, kod premium pšeničnih piva veliki udeo ječmenog slada zamenjuje se pšenicom, koja u sebi sadrži više proteina. To je razlog što je pšenično pivo po pravilu mutno i blažeg ukusa. U proizvodnji se koristi kvasac gornjeg vrenja, koji sintetizuje aromatične spojeve, a kojih nema u standardnom svetlom lageru. Karakteristična su i po tome što gusta i kremasta pena dugo ostaje u čaši i na taj način čuva punoću ukusa. S druge strane prepoznatljivu mutnoću daje kvasac, koji ostaje nefiltriran. Inače, premium pšenična piva se i posebno  toče u čašu. Bez obzira na to da li se sipaju iz flaše ili limenke, pravilno je da se sipaju  pod uglom od 45 stepeni i to lagano i postepeno u visoku čašu, koja je uska pri dnu, a proširena na vrhu. Kad u flaši ili limenci ostane četvrtina sadržaja, treba prestati sa sipanjem, a zatim je blago promućkati da se nataloženi kvasac odvoji od dna, te nakon toga sipati ostatak. Na ovaj način u čaši se dobija bogata kremasta pena i sav sadržaj pivskog kvasca.  Takođe, poželjno je da čaša bude rashlađena, jer topla čaša ubrzava oslobađanje ugljen-dioksida zbog čega pivo brže i izvetri.

Češka ikona koju Srbija voli

Pivsko tržište u Srbiji je odlično snabdeveno brendiranim  premium lagerima i pšeničnim pivima. Vrlo interesantnog ukusa je češki Budweiser Budvar, premium svetli lager, koji se proizvodi od šišarki saaz hmelja, biranog moravskog ječmenog slada, kao i od posebne originalne kulture kvasca i izvorske vode iz trista metara dubokih arteških bunara. Proces proizvodnje traje više od sto dana, uključujući devedeset dana odležavanja. Ovo pivo sadrži 5 odsto alkohola i ima finu i osvežavajuću aromu, te stoga s pravom nosi titulu vrhunskog premium lagera.

Za ljubitelje ne previše jakog, ali dovoljno snažnog i punog ukus  lagera Carlsberg pivo, iz istoimenog pivarskog giganta, je pravo prolećno rešenje. Ono se proizvodi isključivo od vode, hmelja, slada i posebne vrste kvasca – saccharomyces carlsbergensis. Njegov kvalitet proizilazi iz duge tradicije stručnosti u pravljenju piva i zato je ono veoma popularno kod nas, ali i u čitavom svetu.

prolećno pivo

Mediteranski lager osvojio Srbiju

Još jedan pravi predstavnik premium lagera je Estrella Damm, jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji španski pivarski  brend. Zapravo ovo pivo promoviše mediteranski način života i preporučuje se ljudima koji uživaju u strastvenom i opuštenom životu. Estrella Damm je rezultat neverovatne kombinacije samo četiri sastojka – ječmenog slada, pirinča, hmelja i vode. Estrella Damm je pivo napravljeno od 100 odsto prirodnih sastojaka i bez bilo kakvih aditiva ili konzervansa. Za njegovu proizvodnju koristi se isti, posebno selekcionisan kvasac, star više desetina godina, koji se čuva na tri lokacije.

Španski pivarski gigant nudi i Daura Damm, svetlo premium pivo za sve osobe koje su intolerantne na gluten. Daura Damm je veoma osvežavajuće i pitko pivo, i pivo koje je proglašeno za najbolje na svetu u kategoriji bezglutenskih piva.

Paulaner minhenska legenda

Mnogi ljubitelji piva slažu se da je Paulaner Minhensko svetlo pivo, jedno od najukusnijih piva. Reč je o tipičnom predstavniku bavarskih pivskih specijaliteta, a kada se prinese nosu osete se lagane note hmelja, dok u ukusu daje blage note sladne slatkoće propraćene finom gorčinom hmelja. Minhenska pivarska koorporacija ima odličnu ponuda i pšeničnih brendova, a Paulaner Weissbier odavno je prešao granice Bavarske i postao jedno od najpoznatijih nemačkih pšeničnih piva na svetu. Ni ljubitelji piva u Srbiji mu nisu odoleli, te je stekao poklonike i verne konzumente. Reč je o nefiltriranom, zlatnom pivu s čvrstom i postojanom penom. Pri proizvodnji se koriste isključivo voda, kvasac, hmelj i četiri vrste slada, svetli pšenični, tamni pšenični, pilsner slad i minhenski slad. Ukus ovog piva veoma podseća na bananu.

Pomorandža i korijander – sinonim za Hoegaarden

Iz porodice pšeničnih piva, ali potpuno drugačije od ostalih, predložili bi vam i planetarno popularni Hoegaarden. Ovo belgijsko pivo duge tradicije bilo je u jednom trenutku u opasnosti da sasvim nestane sa mape pivskog sveta, ali se na sreću svih pivoljubaca to nije desilo. Njegovi ukusi pomorandže i korijandera daju ovom pivu bogatu i prepoznatljivu aromu, a ko je bio u situaciji da ga popije iz originalne Hoegaarden čaše shvatio je koliko i to doprinosi opštem uživanju. Inače, i domaća pšenična piva su vrlo pitka i harizmatična, a pravi primer za to jeste Zaječarsko pšenično koje se pravi na tradicionalan način, uz korišćenje pšeničnog i ječmenog slada, svežeg hmelja i vrhunskog kvasca koji ostavlja lagani, voćni, gotovo tropski ukus. Poznato je i po karakteristično gustoj i kremastoj peni koja dugo ostaje u čaši, čuvajući punoću ukusa, dok prepoznatljivu mutnoću pravog pšeničnog piva daje kvasac koji ostaje nefiltriran.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

Pivski hotel

Pivski hotel

Škotska pivara po imenu BrewDog planira da do početka 2019. godine otvori svoj prvi pivski hotel. Kao idealno mesto za

NOVA GODINA Predlog hrane i piva

Danas je kombinovanje piva i hrane postalo prava mala umetnost, kroz koju se razmatraju boje, ukusi, temperature konzumiranja, količina alkohola i arome kao i prilike