ISTRAŽUJEMO Najbolje što naše tržište nudi za toplije dane

prolećno pivo

U Srbiji je odlična ponuda vrhunskih piva, međutim kako stiže proleće aktuelizuje se pitanje čime zameniti zimske pivske stilove, a dobro odabrati. Premium lageri i isto tako kategorisana pšenična piva, uvek su dobar izbor kada tražimo prolećno osveženje

Ljubitelji piva ne mogu da zamisle proleće, ali ni majsko sunce bez osvežavajućeg ukusa piva u baštama kafića ili na sve češćim izletima u prirodi. Međutim, postoje i oni koji smatraju da je ovo alkoholno piće suviše gorko ili teško i kabasto. Ipak, piva ne treba generalizovati, jer nisu sva iste gorčine, strukture, mirisa i ukusa. Velik je broj stilova i podstilova, neka su gorka, dok su druga recimo voćkasta. Neki stilovi su kiseli, a neki čokoladno-slatki. Piva grubo možemo podeliti i na ona zimska i na ona letnja, te i ovakvu podelu možemo suziti na prolećna i jesenja piva. Kao tipične prolećne stilove piva, izdvojili bi premium lagere i premium pšenična piva. Kako je reč o laganijim prolećnim pivima, uz njih se preporučuje i laganija hrana, te za ručak ili večeru možete da pojedete  obrok salatu ili pileći file sa žara – specijalitete koji se podjednako slažu sa oba osvežavajuća pivska stila.

Vrhunski lageri svima dopadljivi

Primera radi u proleće Bavarci najviše ispijaju premium legere i premium pšenična piva. Interesantan je podatak da Bavarci ove stilove bukvalno piju umesto vode, mada ni građani Srbije ne zaostaju za njima. Ovo i nije preterano čudno, posebno ako se zna da su premium lageri svima dopadljivi – reč je o pivima koja nisu jako zahmeljena, manje su gorka, blaga su i pitka. Na sve ove faktore utiče poseban proces proizvodnje. Premium lageri odležavaju na nižim temperaturama, a za razliku od ejlova, kvasac umesto na vrhu posude pada na dno i stoga je premium lager za razliku od ejlova lakši, bistriji  i svetliji, sadrži manje alkohola, ali to ne mora uvek da bude slučaj. U principu svaka pivara ima svoje tajne pri kuvanju piva, ali generalno gledano premium lageri se uvek proizvode od najfinijih sorti hmelja, posebnog ječmenog slada, posebne originalne kulture kvasca, s tim da i specifična voda koja se koristi u proizvodnji igra veliku ulogu. Ova piva se služe na temperaturama između 5 i 8 stepeni Celzijusa, jer se na ovaj način povećava bistrina, te pivo dobija i prefijeniji ukus i aromu.

Pšenična piva za ljubitelje mekših ukusa

Za one koji preferiraju nešto mutnija, ali opet osvežavajuća i pitka piva, preporuka je da tokom prolećnih meseci piju pšenične premium brendove. Za tajne pšeničnog piva su znali čak i  stari Sumeri, koji su uostalom živeli u predelima sa visokim temperaturama i zato su svoja pšenična piva začinjavali urmama, a njihovo pivo bilo je toliko cenjeno da su ga prinosili i svojim bogovima. Ovaj stil se po mnogo čemu razlikuje od standardnih svetlih premium lagera. Naime, kod premium pšeničnih piva veliki udeo ječmenog slada zamenjuje se pšenicom, koja u sebi sadrži više proteina. To je razlog što je pšenično pivo po pravilu mutno i blažeg ukusa. U proizvodnji se koristi kvasac gornjeg vrenja, koji sintetizuje aromatične spojeve, a kojih nema u standardnom svetlom lageru. Karakteristična su i po tome što gusta i kremasta pena dugo ostaje u čaši i na taj način čuva punoću ukusa. S druge strane prepoznatljivu mutnoću daje kvasac, koji ostaje nefiltriran. Inače, premium pšenična piva se i posebno  toče u čašu. Bez obzira na to da li se sipaju iz flaše ili limenke, pravilno je da se sipaju  pod uglom od 45 stepeni i to lagano i postepeno u visoku čašu, koja je uska pri dnu, a proširena na vrhu. Kad u flaši ili limenci ostane četvrtina sadržaja, treba prestati sa sipanjem, a zatim je blago promućkati da se nataloženi kvasac odvoji od dna, te nakon toga sipati ostatak. Na ovaj način u čaši se dobija bogata kremasta pena i sav sadržaj pivskog kvasca.  Takođe, poželjno je da čaša bude rashlađena, jer topla čaša ubrzava oslobađanje ugljen-dioksida zbog čega pivo brže i izvetri.

Češka ikona koju Srbija voli

Pivsko tržište u Srbiji je odlično snabdeveno brendiranim  premium lagerima i pšeničnim pivima. Vrlo interesantnog ukusa je češki Budweiser Budvar, premium svetli lager, koji se proizvodi od šišarki saaz hmelja, biranog moravskog ječmenog slada, kao i od posebne originalne kulture kvasca i izvorske vode iz trista metara dubokih arteških bunara. Proces proizvodnje traje više od sto dana, uključujući devedeset dana odležavanja. Ovo pivo sadrži 5 odsto alkohola i ima finu i osvežavajuću aromu, te stoga s pravom nosi titulu vrhunskog premium lagera.

Za ljubitelje ne previše jakog, ali dovoljno snažnog i punog ukus  lagera Carlsberg pivo, iz istoimenog pivarskog giganta, je pravo prolećno rešenje. Ono se proizvodi isključivo od vode, hmelja, slada i posebne vrste kvasca – saccharomyces carlsbergensis. Njegov kvalitet proizilazi iz duge tradicije stručnosti u pravljenju piva i zato je ono veoma popularno kod nas, ali i u čitavom svetu.

prolećno pivo

Mediteranski lager osvojio Srbiju

Još jedan pravi predstavnik premium lagera je Estrella Damm, jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji španski pivarski  brend. Zapravo ovo pivo promoviše mediteranski način života i preporučuje se ljudima koji uživaju u strastvenom i opuštenom životu. Estrella Damm je rezultat neverovatne kombinacije samo četiri sastojka – ječmenog slada, pirinča, hmelja i vode. Estrella Damm je pivo napravljeno od 100 odsto prirodnih sastojaka i bez bilo kakvih aditiva ili konzervansa. Za njegovu proizvodnju koristi se isti, posebno selekcionisan kvasac, star više desetina godina, koji se čuva na tri lokacije.

Španski pivarski gigant nudi i Daura Damm, svetlo premium pivo za sve osobe koje su intolerantne na gluten. Daura Damm je veoma osvežavajuće i pitko pivo, i pivo koje je proglašeno za najbolje na svetu u kategoriji bezglutenskih piva.

Paulaner minhenska legenda

Mnogi ljubitelji piva slažu se da je Paulaner Minhensko svetlo pivo, jedno od najukusnijih piva. Reč je o tipičnom predstavniku bavarskih pivskih specijaliteta, a kada se prinese nosu osete se lagane note hmelja, dok u ukusu daje blage note sladne slatkoće propraćene finom gorčinom hmelja. Minhenska pivarska koorporacija ima odličnu ponuda i pšeničnih brendova, a Paulaner Weissbier odavno je prešao granice Bavarske i postao jedno od najpoznatijih nemačkih pšeničnih piva na svetu. Ni ljubitelji piva u Srbiji mu nisu odoleli, te je stekao poklonike i verne konzumente. Reč je o nefiltriranom, zlatnom pivu s čvrstom i postojanom penom. Pri proizvodnji se koriste isključivo voda, kvasac, hmelj i četiri vrste slada, svetli pšenični, tamni pšenični, pilsner slad i minhenski slad. Ukus ovog piva veoma podseća na bananu.

Pomorandža i korijander – sinonim za Hoegaarden

Iz porodice pšeničnih piva, ali potpuno drugačije od ostalih, predložili bi vam i planetarno popularni Hoegaarden. Ovo belgijsko pivo duge tradicije bilo je u jednom trenutku u opasnosti da sasvim nestane sa mape pivskog sveta, ali se na sreću svih pivoljubaca to nije desilo. Njegovi ukusi pomorandže i korijandera daju ovom pivu bogatu i prepoznatljivu aromu, a ko je bio u situaciji da ga popije iz originalne Hoegaarden čaše shvatio je koliko i to doprinosi opštem uživanju. Inače, i domaća pšenična piva su vrlo pitka i harizmatična, a pravi primer za to jeste Zaječarsko pšenično koje se pravi na tradicionalan način, uz korišćenje pšeničnog i ječmenog slada, svežeg hmelja i vrhunskog kvasca koji ostavlja lagani, voćni, gotovo tropski ukus. Poznato je i po karakteristično gustoj i kremastoj peni koja dugo ostaje u čaši, čuvajući punoću ukusa, dok prepoznatljivu mutnoću pravog pšeničnog piva daje kvasac koji ostaje nefiltriran.

Podelite članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

PROČITAJTE I:

Casa Nova

U samom centru Beograda, na Dorćolu, u starom gradskom kraju poznatom po svom multikulturalnom ambijentu, nalazi se restoran italijansko-francuske kuhinje

Pivo na Marsu

Budweiser je otkrio plan u kojem planira da proizvodi pivo na Marsu. Ljudi i dalje nisu kročili na Mars, ali

Pivara Academia

Mladi, preduzetni i odlučni, ne smatraju da je to što su geografski udaljeni od velikih pivskih centara mana i žele

Picerija Druga Piazza

Beogradska picerija Druga Piazza je otvorena u aprilu 2014 godine, na temeljima, ali i sledeći pristup kreiranja italijanske kuhinje restorana

Konoba kod Goce i Renata

Konoba kod Goce i Renata, nalazi se levoj beogradskoj obali Dunava, tik ispod Pančevačkog mosta. Pređite most, pođite pančevačkim putem,

APATINSKA PIVARA Ozelenjava Beograd

Apatinska pivara pokazala je još jednom svoju društvenu odgovornost i pomogla u ozelenjavanju srpske prestonice   Početkom juna na Novom Beogradu, raskošna stabla kanadskog javora,

OTKRIJTE Ukus koji vraća uspomene

Svako od nas seća se one čuvene roditeljske rečenice “Doći ćeš ti u moje godine…”. Na putu do tih čuvenih, nebrojeno puta pomenutih godina, prošli