Valjevska pivara organizovala je seminar za zaposlene o senzornim karakteristikama piva, koji je vodio dr Boris Gadžov, molekularni mikrobiolog iz engleske kompanije FlavorAktiv
Industrijski prvenac grada na Kolubari, Valjevska pivara osnovana je davne 1860. godine, a tada njen osnivač Dimitrije Mitrović ni slutio nije da će se pivo iz ovih krajeva piti i 162 godine kasnije. Naime, ovaj imućni trgovac je na svom imanju ispod Vidraka krenuo u avanturu zvanu kuvanje piva najavljujući na taj način razvoj pivske industrije kao nove privredne grane u agrarnoj Srbiji. Kasnije dolazak Jozefa Ajhingera, priznatog pivara iz Bavarske, upotpunio je ukus i aromu valjevskog piva što je dovelo do poboljšanja njegovog kvaliteta.
Crno Valjevsko nekad najbolje srpsko pivo
Valjevska pivara je tada svrstana među najbolje proizvođače piva u Srbiji, a za to je ustvari zaslužan Vasilije Vasa Račić. U istoriji pivare, Račić je upamćen kao istinski pionir industrijske proizvodnje piva u Valjevu. Zato je sredinom tridesetih godina prošlog veka Valjevsko crno proglašeno je za najkvalitetnije pivo u Srbiji. Međutim, ono što je karakteristično za Valjevsku pivaru jeste i činjenica da oni ne žive od stare slave i stoga dosta ulažu u edukaciju zaposlenih, a upravo zarad unapređenja kvaliteta svojih proizvoda. Naime, Valjevska pivara svojevremeno je organizovala seminar za zaposlene na temu o senzornim (organoleptičkim) karakteristikama piva.
Seminar o senzornim karakteristikama
Ovu obuku je održao dr Boris Gadžov, molekularni mikrobiolog iz engleske kompanije „FlavorActiv“, koja je inače svetski lider u senzorici. Sem njega, u obuci su učestvovali inženjeri hemije, mikrobiologije, prehrambene tehnologije, zaposleni u proizvodnji, ali i karika bez koje se ne može – predstavnici menadžmenta i prodaje. Inače, ova oblast industrijama piva pomaže da se ispita tržište, kao i da se prepoznaju želje potrošača u vezi sa ukusom i mirisom piva. Na predavanju su zaposleni saznali da zapravo u senzorici leži tajna i da je ona glavni razlog što se nečije pivo razlikuje od konkurentskih proizvoda. Zapravo, ovakva predavanja pomažu pri izbacivanju proizvoda na tržište, a osnovni cilj da se ono što više proširi među konzumentima. Kod senzorike je veoma bitno da tehnolozi nađu najbolji ukus koji će se razlikovati od druge robne marke.
Standardni lager
S druge strane, stručnjaci iz ove oblasi pomažu zaposlenima u pivskim industrijama da prepoznaju štetne komponente koje se mogu pojaviti u pivu prilikom procesa proizvodnje. Kako bi se rešili mogući problemi, poznavanje organoleptičkih svojstava piva mnogo pomaže u tome. Valjalo bi napomenuti da je tokom predavanja dr Boris Gadžov i probao Valjevsko pivo koje je okarakterisao kao standardni lager pilsner, bez preteranih voćnih komponenti kao što je slučaj sa mnogim svetskim brendovima gde dominiraju izomeri. On je ocenio da je pozitivna strana valjevskog ta što ono ima ukus kakav je pivo nekada imalo, a sve to ukazuje da Valjevska pivara poštuje stari način proizvodnje. Gadžov je tada istakao da upravo ove karakteristike nedostaju tržištu i da je to razlog što Valjevska pivara treba da zadržiti svojstven način proizvodnje.
Pivo prijatne gorčine
Inače, proizvodnja svih piva u Valjevskoj pivari prilagođena je poslovanju i ostvaruje se uz korišćenje najsavremenije tehnologije koja je ipak usklađena sa tradicionalnom proizvodnjom. Zato je Valjevsko pivo do danas zadržalo svoj jedinstven ukus i kvalitet koji pravi ljubitelji zlatnog napitka umeju da prepoznaju. Naravno, pažljivo odabrane sirovine uticale su na specifičan ukus i karakterišu prepoznatljivost Valjevskog piva. Prijatna gorčina, fina aroma, pun ukus, pitkost i osvežavajuće dejstvo zadovoljavaju ukus i najprobirljivijih pivskih sladokusca. Kao potvrda kvaliteta Valjevska pivara je kroz 162 godine dobila i mnoštvo priznanja i preko 30 zlatnih medalja. Otuda, nije uzalud rečeno: „Da ne valja, ne bi bilo iz Valjeva“.
