Valjevska pivara ima tradiciju dugu više od 150 godina, a za njen razvoj veoma je zaslužan beogradski industrijalac Ignjat Bajloni

Proizvodnja piva u Valjevu ima dugu tradiciju.

Ona se odvijala pod Vidrakom, gde se i sada nalazi Valjevska pivara – koja je započela proizvodnju davne 1870. godine.

Prvu čašu piva je proizveo Jozef Ajhinger, koji je na poziv „dvanaestorice“ došao u Valjevo iz Bavarske i počeo da proizvodi kvaliteno pivo po svojoj recepturi.

U to vreme pivo se proizvodilo ručno, a dugo godina se prevozilo konjskim zapregama, sa ledarom.

Parna mašina pojačala proizvodnju piva u Valjevu

S nabavkom parne mašine počela je industrijska proizvodnja piva u Valjevu.

Zbog ovog unapređenja u proizvodnji bila je utrostručena proizvodnja.

Valjevska pivara je poslovala u sistemu pivara koje je držao poznati beogradski industrijalac Ignjat Bajloni – koji je dosta pomogao pivari.

Valjevska pivara je na vanrednom zboru akcionara, održanom 4. aprila 1913. godine, promenila svoje ime u „ Srpsko akcionarsko društvo za industriju piva“.

U to vreme solidno je  poslovala. Upravitelj pivare bio je Vasa Račić, inače kućni prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića.

Nakon stvaranja Kraljevine SHS, odnosno 1918. godine, krupni akcinari, vlasnici beogradskih pivara Ignjat Bajloni i Đorđe Vajfert i dalje su bili veoma zainteresovani za rad Valjevske pivare.

Želeli su da je obnove i da imaju još veću proizvodnju.

Pozajmica od Narodne banke

U želji da obezbede što bolji rad pivare u Valjevu njih dvojica su ulagali sopstveni kapital i kapitale svojih firmi.

Kako bi unapedili pivaru Ignjat Bajloni uspeo je da obezbedi novac od Narodne banke Kraljevine SHS.

Ova banka je oko 20 godina, i sa malim prekidima u čitavom međuratnom periodu, bila  poverilac Valjevske pivare pod relativno povoljnim uslovima.

Ignjat Bajloni – Život u pivari

Takođe, Valjevska pivara je dobro prošla i prilikom nadoknade štete, jer je Ignjat Bajloni, kao predstavnik naše zemlje, određen za člana Reparacione komisije u Parizu. Njegov uticaj je bio veliki, pogotovu kada se radi o naknadi ratne štete, na osnovu ugovora o miru sa Nemačkom.

Valjevska pivara pod Nemačkom okupacijom

Valja reći i nekoliko reči o poslovanju pivare za vreme Dugog svetskog rata.

Iako se pivo proizvodilo uglavnom za Nemačku vojsku, koja je bila smeštena u Valjevu, osetili su probleme, pošto nisu mogli u tom periodu da obezbede sirovine poput pivarskog ječama, hmelja i slada. U tome je pokušao da pomogne i sam Bajloni.

On se zbog konfiskacije stana u Beogradu, sa porodicom preselio 1941. godine u pivaru, te su jedno vreme živeli u fabrici. Tada je pokušao da animira seljake u okolini Valjevu da gaje ječam, ali su prinosi bili slabi pa se odustalo od te ideje.

Zanimljivo je da je 1942. godine Valjevska pivara dobila novi naziv Industrija piva A.D. Parna pivara u Valjevu. Ona je poslovala u okviru Industrije piva A.D. sa sedištem u Beogradu.

Valjevska pivara – Konfiskacija imovine

Tokom 1943. i 1944. godine na spisku korisnika Valjevske pivare nalazile su se okupatorske vojne jedinice ili ustanove.

Jedinice su bile označavane brojčano, a bilo ih je jedanaest od kojiih su pojedine  bile označene sa: 46315, 43775 D, 22089 N, 47089 i 48110B, dok su vojne ustanove  bile: Soldatehajm Valjevo, Krajskomanda I/861, Sondanfirer Kursuz Valjevo, Verkušuc VISTAD Valjevo, Ferlegugsausgabe, Nemačka narodna Grupa Valjevo…

U to vreme najviše piva je trošila vojna kasarna u Valjevu – 49,20 hl.

Valjevska pivara je konfiskovana 1945. godine kad je oduzeta svojim vlasnicima.

Upravitelj Vasa Račić je penzionisan 1945. godine i to ravno posle trideset pet godina rukovođenja Valjevskom pivarom.

Sa novom vlasničkom strukturom, Valjevska pivara 1946. godine, dobija i novi naziv – „Jedinstvo“.

A sa donošenjem Zakona o nacionalizaciji 1948. Godine – Valjevska pivara postaje vlasništvo države.