ISTINE I ZABLUDE – Nije svako jeftino pivo loše pivo

pivo istine i zablude

Pivo za masovnu potrošnju nepravedno je optuženo da se ne proizvodi od ekstrakta koji se dobijaju prirodnim putem – što apsolutno nije tačno, jer mnogi ustvari i ne znaju da tumače šta piše na etiketi

Omiljeno alkoholno piće većine ljudi jeste pivo. I to ne bilo koje već industrijsko, odnosno pivo za masovu potrošnju.

Ovakva piva se proizvode u velikim industrijskim pivarama, prave se u velikim serijama, generalno su cenovno povoljna i zato imaju najbolju prođu na tržištu.

Razlog njihove velike popularnosti među konzumentima je naravno njihova cena, koja je sasvim prihvatljiva za kućni budžet većine građana u Srbiji.

Baš zato što su najtraženija i najpovoljnija, često se sumnja u njihov kvalitet. Neretko se polemiše o tome od kojih sastojaka se ona proizvode.

Mada, ruku na srce, pre samo deceniju niko nije obraćao pažnju na to kakvog je sastava pivo koje se ispija u kafiću, restoranu ili kod kuće. Konzumenti su jednostavno navikli na taj prepoznatljiv osvežavajući ukus koji je u Srbiji prisutan više vekova.

Osim toga do pre dve decenije ni izbor piva nije bio preterano raznovrsan i zato su pivopije išle na onu staru poslovicu – Daj šta daš, odnosno nije se puno biralo i filozofiralo. Međutim, s pojavom kraft piva počela je da se kvari slika o takozvanim pivima za masovnu potrošnju.

Iz svega toga su proistekle mnoge zablude koje kolaju među ljubiteljima ovog pića. I dok većina i dalje bez mnogo zamerki uživa u osveženju alkoholnog pića s mehurićima, drugi nalaze čitav niz manjkavosti.

Zablude kreirane na poluistinama

Mnogi smatraju da su takozvana masovna piva  nezadovoljavajućeg i jednoličnog ukusa, da sadrže previsok procenat surogata, te da se u njih trpaju razni aditivi – kako bi što duže opstala njihova svežina.

Pojedini idu tako daleko da pričaju kako se u ovo pivo umesto ječma i hmelja stavljaju kukuruzna krupica i stočna hrana. Mnogi ga izbegavaju jer kažu kako su sutradan mamurni. Zapravo za ovo ne baš prijatno stanje nije kriva vrsta piva, već isključivo konzument.

Priznaćete i da popijete 10 bilo kakvih piva, ujutru vam neće biti prijatno i boleće vas glava. Kada je reč o tamnim pivima kolaju priče kako se u njih dodaju supstituti i arome čokoladnih i voćnih sirupa ili raznih trava. Mišljenja su i da  tamna piva ne sadrže „H“ od hmelja i ječmenog slada, već da nastaju isključivo upotrebom veštačkih boja, zaslađivača i pojačivača ukusa.

Međutim, ovo je apsolutna zabluda jer tehnolozi koji učestvuju u proizvodnji masovnih piva strogo vode računa o tome da se u njih dodaju adekvatne količine hmelja koji pivu daju aromatičnost.

Na svakoj etiketi napisano je i koliko udela ima hmelj, slad, ječam ili pšenica koji se koriste pri proizvodnji. Doduše, ova piva u odnosu na kraft imaju manju količinu ječma, pšenice i hmelja, ali je njihov kvalitet i dalje na zadovoljavajućem nivou.

Tehnološki proces određuje cenu

Naravno i sam tehnološki proces proizvodnje razlikuje se od onog koji spovode mikro ili zanatske pivare.

S druge strane zanatske pivare često koriste više različitih vrsti hmelja kako bi dobili nove kombinacije ukusa, a to je zapravo i osnovni razlog zašto su kraft piva skuplja. Proizvodnja piva u velikim kompanijama je higijenski i zdravstveno ispravna i bezbedna.

Takođe, od kada su se domaće pivare privatizovale automatski je došlo do povećanja kvaliteta ukusa i aroma, kao i  stilova koji nisu uobičajeni za masovna piva.

Ne smemo zaboraviti da se pojedina piva za masovnu potrošnju prave po licenci, te u ovom slučaju domaće pivare ne smeju da odstupaju od originalnog recepta države iz koje brend potiče. Ono što treba napomenuti jeste svakako da se u industrijskoj proizvodnji prave velike količine piva standardizovanog ukusa.

Mnoge od tih pivara donekle su sačuvale staru tehnologiju proizvodnje i zato praktikuju korišćenje neprerađenih sirovina, ali sa potpuno modernom tehnologijom koja je prilagođena proivodnji velikih količina ovog pića. Takođe u industrijskim pivarama pri proizvodnji piva sve češće se koristi izvorska voda.

Primer za to je Valjevska pivara koja za proizvodnju svojih piva koristi vodu sa Pakaljskog vrela. Piva za masovnu upotrebu imaju i svojih prednosti, jer su praktično uvek sveža pošto se i najviše kupuju i konzumiraju.

Pivo koje je uvek sveže

Naime, njihova potrošnja je i najveća u Srbiji i zato svakodnevno na tržište pred potrošače stižu novi kontigenti svežeg piva.

S obzirom na to da su samo sveža piva kvalitetna, moglo bi se reći da su masovna piva kvalitetnija u odnosu na ona iz visokih cenovnih kategorija, koja često pred istek roka trajanja završe na sniženju.

Ukoliko se flaširano pivo pokvari obično nije greška proizvođača, jer da bi zadržalo svoju aromu i ukus ono mora adekvatno da se skladišti. Zato velike industrijske pivare i u tom smislu imaju prednost, jer zbog posebne tehnologije svom proizvodu produžuju vek trajanja.

Inače, sva masovna piva koja se proizvode u velikim pivarama prolaze stroga laboratorijska ispitivanja kvaliteta sirovina, poluproizvoda i proizvoda. Tako da nema govora da se u njih dodaju bilo kakve materije koji bi mogle da ugroze zdravlje ljudi.

Pivo za masovnu potrošnju nepravedno je optuženo da se ne proizvodi od ekstrakta koji se dobijaju prirodnim putem – što apsolutno nije tačno, jer mnogi ustvari i ne znaju da tumače šta piše na etiketi.

Činjenica je da se na svakoj flaši industrijskog piva može videti naznačen sadržaj alkohola, ali i količina ekstrakta. Ekstrakt zapravo označava količinu šećera koji je izražen u procentima, a koji je korišćen u sladovini koja se koristila u procesu proizvodnje piva.

Sve gore navedeno potkrepljuje i opšta ocena gledana iz ugla poljoprivredne inspekcije.

Na osnovu kontrole kvaliteta masovnih piva dobijeni rezultati potvrđuju da se na tržištu Republike Srbije konzumira ispravno i zdravstveno bezbedno pivo.

Podelite članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

PROČITAJTE I:

Restoran Kovač

Kažu da kafane pišu istoriju. One su svedok i poprište, putovanje i odredište. U njima se sastaje i rastaje, dogovaraju

tamno pivo i juneći gulaš

PIVO ZIMI – Tamno pivo i juneći gulaš

Najpoznatiji stil među zimskim pivima je porter koji je nastao davne 1700. godine u Londonu, a ime nosi po jakim lučkim radnicima koje su tamošnji stanovnici nazivali porterima, odnosno nosačima.

ISTORIJA ČELAREVSKE PIVARE

Lazar Dunđerski, jedan od najistaknutijih srpskih veleposednika, osnovao je 1892. godine na poljoprivrednom imanju svoje porodice, pivaru u Čelarevu, tadašnjem

Restoran Voulez – Vous

Smešten na beogradskom Neimaru, odmah ispod parka, Voulez-Vous na prvi pogled osvaja otvorenim prostorom u kome bašta i unutrašnji deo