Burgeri su najpopularnija na svetu, a evo šta sve treba da znate o ovom američkom delikatesu

Prva asocijacija na američku nacionalnu kuhinju jeste omanja okrugla šnicla od mešavine začina i mlevenog goveđeg mesa, upakovana između dve zemičke, unutar koje se najčešće stavlja grilovani crni luk i komadići svežeg paradajza.

Pretpostavljate, reč je o burgeru, najpopularnijoj brzoj hrani na planeti, koja je i  neizostavni deo ozbiljnog pivskog menija.

Ne zna se tačno kada su konzumenti „poludeli“ za ovim sočnim zalogajem, ali se pretpostavlja je da McDonald’s svojom poslovnom politikom umešao prste u celu priču.

Međutim gledajući istorijske činjenice stiče se utisak da su Amerikanci zapravo prisvojili ovo, sada već njihovo nacionalno jelo.

Prisutan i u antičkim kuvarima

Kao i kod svakog popularnog ića i pića i kod hamburgera postoji nekoliko verzija o njegovom nastanku.

Prvi zapisi o spravljanju sličnog jela spominju se u antičkom kuvaru, pod nazivom De re coquinaria, autora Markusa Gavijusa Apicijusa, koji u knjizi opisuje specijalitet Isicia omentata vrlo sličan današnjem  burgeru.

Ovo jelo su spravljali stari Rimljani, koji su mleveno meso mešali sa  borovim iglicama, crnim i zelenim biberom i belim vinom, a potom su ga oblikovali u krug i pekli. Nisu jedino Rimljani uživali u ukusnoj mlevenoj govedini. Postoje zapisi koji kazuju kako su nomadski Mongoli, još u 12. veku, pred velike bitke nosili obroke napravljene od mesa, najčešće konjskog ili kamiljeg. Konjica se kretala brzo, te su jeli u pokretu, uglavnom jašući, pa su kriške mesa gnječili pod svojim sedlima.

Kasnije je unuk Džingisa Kana, Kublaj Kan, izvršio invaziju na Moskvu i tada je Moskovljanima predstavio mlevenu konjetinu, a to jelo se kasnije nazvalo tatarski biftek. Jela slična tatarskom bifteku spominju se u Nemačkoj pod nazivom labskaus i met, a u Italiji kao karpačo.

Ne treba zaboraviti da su u Srbiji popularne pljeskavice, koje su se prvobitno isključivo pravile od govedine.

Od Nemačke do Amerike

U skorijoj istoriji, hamburger se vezuje za nemački grad Hamburg, jer je u 17. veku s ruskim brodovima stigao recept za tatarski biftek. Dva veka kasnije, nemački imigranti su zapravo bili spona između starih evropskih recepata i budućeg razvoja burgera u Americi. Naime,

Nemci su u obećanoj zemlji uvodili svoje kulinarske običaje, a Njujork Siti je bio njihova glavna destinacija.

Stoga su i razni restorani u ovom gradu počeli da nude odrezak hamburškog stila, pod nazivom Hamburg-style American filet. Što je najinteresantnije u celoj priči, ni sami Amerikanci ne mogu da se dogovore oko toga kad je i kako nastao burger. Prema jednoj verziji hambugrer se rodio u državi Ohaju, kada su braća Frenk i Čarls Menčis prodavali hranu na sajmu.

Legenda kaže da im je tokom sajma nestalo hrane, te je lokalni dobavljač, mesar Endru Klajn, umesto svinjskog mesa poslao govedinu. Originalni sendviči su se prodavali samo s kečapom i rezanim lukom. Novootkriveno jelo s govedinom navodno su krstili po Hamburgu i tako je nastao legendarni hamburger.

Svojataju ga i Amerikanci i Nemci

Po drugoj priči burger je otkrio kuvar Flečer Dejvis, poznatiji kao Stari Dejv.

On je tvrdio da je stavio mlevenu  govedinu između komada teksaškog tosta i da se njegov specijalitet našao na meniju restorana u kom je radio 1880. godine.

Mnogi su opet zagovornici priče da ga je 1891. godine napravio nemački kuvar Oto Kuasva, koji je između dva tosta stavio filete govedine, sa prženim jajetom. Sendvič je nazvan – Dojčes bifstik.

Brza hrana za radničku klasu

I bez obzira na to ko je njegov tvorac, u 20. veku rodila se potreba za fast food hranom, kako bi se omogućilo ljudima da jedu s nogu, uglavnom u urbanim centrima.

Takva hrana morala je da opravda ekonomsku pristupačnost ka radničkoj klasi, kako bi oni bez prevelikih pauza i troškova održali rad i industrijsku proizvodnju. Današnji burger je nastao na filozofiji – jedi brzo i jeftino, a iz ove ideje su u Americi počeli da niču lanci brze hrane. Upravo je tada i došlo do ekspanzije burgera.

Prvi ozbiljan takmac bio je lanac White Castle, koji je praktično prvi ubrao profit od burgera. Međutim, oni se suočavaju sa negativnim posledicama zbog narastajućeg antinemačkog raspoloženja tokom dva svetska rata. Zbog toga je njihov burger preimenovan u Salisbury steak. Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka  otvoreno je nekoliko sličnih restorana, ali uglavnom lokalnog karaktera.

Međutim 1940. godine otvara se McDonald’s, koji je zapravo inovator lanaca brze hrane kakve danas poznajemo. Posledica toga je da se sada na svakom ćošku zemaljske kugle pripremaju burgeri, a njihov kvalitet se meri po odabiru mesa i priloga, koji su nezaobilazni deo.

Važno je da je sočan i bogat prilozima

Po pravilu za pripremu ovog jela uzima se najbolje meso od goveđeg buta i vrata, a potom se melje.

Peče se da bude medium ili medium rare, kako bi se sačuvale arome i kako bi on ostao dovoljno sočan. U svetu visoke gastronomije, burgeri se prave od čistog bifteka i bez obzira da li su namenjeni bogatima ili siromašnima, oni se tradicionalno serviraju u hladnoj zemički, uz dodatak zelene salate, paradajza, luka, kiselih krastavaca, kao i pržene slanine ili listova sira.

Tipični premazi su kečap, majonez, senf i čili sos. Iako može da se jede za stolom u restoranu, burger je od starta zamišljen kao hrana koja se jede u hodu i s nogu. Zato se danas smatraju najomiljenijom brzom hanom, te je ovaj legendarni sendvič, kao retko koja druga hrana, svuda prisutan. O njemu se piše, glavni je glumac u filmovima i serijama, nude ga svi – od kioska brze hrane, preko pabova, do ekskluzivnih restorana. Šefovi kuhinja prosto se utrkuju koji će bolje i više mašte da unese u svoj burger.

Zato pored najfinijih komada mesa dodaju još i ekskluzivne sireve, te ručno mućene prelive i dodatke. To je jedan od razloga što danas postoje brojne varijacije na temu, te se oni razlikuju po vrsti mesa, prilozima i obliku. Danas u ponudi postoje različite vrste burgera poput čikenburgera, čizburgera, čili burgera i vege burgera.

Gde pojesti dobar burger u Novom Sadu

Naravno ni domaći teren nije ostao imun na ove trendove, te postoji veliki broj ugostiteljskih objekata gde se najviše ističu Novi Sad i Beograd. U lokalnim restoranima neretko ga uparuju sa raznim stilovima piva. Novosadski  Brunch Burger Bar na meniju ima više od 20 vrsta burgera.

Svaki sadrži po 180 grama mesa, kao i razne tematske priloge poput Moscow burgera, u kojem je ruska salata ili Greek burgera, sa feta sirom.

U ponudi je i Triple brunch burger u koji se osim  mesa, stavlja i pršut, slanina, čedar, dimljena gauda, branč dresing, paradajz, ajsberg salata, crveni kupus, pomfrit i prženi kolutovi luka. Veoma interesantan je i Thai burger, u koji se na pljeskavicu dodaje čedar, paradajz, kikiriki dresing, kikiriki puter, ajsberg salata, ljubičasti kupus, kupus, pomfrit i prženi kolutovi luka. Naša preporuka je da uz bilo koji burger iz njihove ponude popijete češki lager, poput Pilsner Urquell piva.

Još jedno mesto u Novom Sadu, gde se pripremaju originalni burgeri jeste Toster Bar, koji se nalazi u Njegoševoj ulici. U ovom lokalu imaju 15 vrsta burgera od slabo do dobro pečenih. Vrlo je zanimljivog ukusa ZLOburger, u koji se stavlja tri burgera, tri parčeta slanine, čedar sir, mocarela, jaje, karamelizovani luk, miks salata, paradajz, kiseli krastavci, senf, gurman sos i brioš. Oni su poznati i po bogatoj ponudi kraft piva, a uz burgere možete da popijete pivo iz pivare Razbeerbriga, pod nazivom Stalker – double IPA.

U Beogradu se ističe nekoliko restorana s ponudom burgera

Beograđani takođe imaju tu privilegiju da uživaju u velikoj ponudi ukusa mekih i hrskavih burgera.

Pivnica – restoran Crni petao u ponudi ima nekoliko vrsta burgera, a vrlo interesantan je burger Klasik, koji osim mlevenog mesa i zemičke, sadrži još i paradajz, zatim pohovani luk i Iceberg salatu, kao i kisele krastavčiće i prženu pančetu. Uz to, služi se i halapenjo papričica i burger sos.

U njihov Bavarski burger se sem glavnih sastojaka dodaje i dimljena butkica, sa finim i egzotičnim prelivima. Uz ovaj burger možete da popijete Heineken lager pivo. Još jedno beogradsko mesto gde se jedu dobri burgeri je Papas restoran, koji je svoju gastronomsku priču započeo još 1997. godine i danas imaju oko 15 vrsta raznih burgera. Svakako vredi probati Sloppy Joe, u koji ide mleveno meso sa začinima, zatim mocarela, gauda, senf i kiseli krastavci.

Uz ovaj burger preporuka je da se popije pšenično pivo Paulaner Hefe – Weissbier.