Iz Udruženja pivara Srbije navode kako je situacija po tom pitanju uvek nepredvidiva, ali da oni ipak ne žele da daju prognoze o tome da li će neke pivare dići cene svojih proizvoda ili ne, jer je to individualna stvar kompanija i proizvođača piva

Pandemija izazvana korona virusom, a zatim i rat u Ukrajini čiji se kraj za sada ne nazire, negativno su uticali na ekonomiju na globalnom tržištu. Sve poskupljuje, a namirnice, poljoprivredni proizvodi i energenti u tome prednjače. Prema podacima Ujedinjenih Nacija, a gledajući na svetskom nivou cene namirnica su dosegle istorijski maksimum i to otkako je pre 60 godina počela da se vodi ova  evidencija. Samo od januara 2021. godine aluminijum, koji se koristi za izradu limenki, ali i burića poskupeo je na svetskoj berzi za oko 50 odsto, a trenutna cena od 3.253 dolara za tonu je najviša u poslednjih 13 godina. Takođe i pivski ječam je otišao gore, te tona staje 260 evra, a što je za 18 do 30 odsto skuplje nego lane. Poskupeli su i energenti, dok se cena transporta sve robe u svetu doživljava kao „potpuno nenormalna“. Naravno, svetska kriza nije zaobišla ni Srbiju, a to najviše osete građani, od kojih veliki broj njih već punih 30 godina jedva sastavlja „kraj sa krajem“. Mnogi ekonomisti se pribojavaju da ovo nije kraj i da nas čeka novi talas poskupljenja, a samim tim nameće se pitanje da li će uskoro ovaj ekonomski udar osetiti i pivska industrija.

Najave rasta cene piva na svetskim tržištima

Doduše, pivo je u pojedinim državama već poskupelo, a primer za to je Velika Britanija gde je ono poskupelo za oko 17 odsto. Takođe, u pojedinim državama svoje cene je korigovala i američko-kanadska kompanija Molson Coors, u čijem je vlasništvu i Apatinska pivara. Nemački pivari su sredinom aprila najavili da i kod njih mora doći do poskupljenja, zbog konstantnog rasta cena energenata i pivskih sirovina. Direktor Saveza nemačkih pivara Holger Ajhele istakao je kako se nemačka pivska industrija suočava sa dramatičnim poskupljenjem sirovina, energenata i logistike, i strahuje da ovakav vrtoglavi rast polako, ali sigurno izmiče kontroli. Zato je sve izvesnije da će i pivo morati da poskupi. Sličnog je mišljenja i rukovodstvo u kompaniji Heineken, najvećeg evropskog proizvođača piva.  I oni su saopštili da će visoki troškovi sirovina, energije i transporta morati da nadoknade kroz poskupljenje svojih proizvoda. Ova pivska kompanija istakla je da je cena ječma i aluminijuma, koji se koristi za proizvodnju limenki, skočila za oko 50 odsto, ali predviđaju da će i ostale sirovine poskupeti za 15 do 17 odsto, a sve to bi moglo da se odrazi i na potrošnju piva. Iako u svom premium segmentu i dalje dobro prolaze, jer im donosi rast prodaje, u Heineken kompaniji  kažu da su primetili da ljudi sve više prelaze na jeftinije brendove. Valjalo bi napomenuti da ovaj svetski gigant u Srbiji drži Zaječarsku pivaru. I nažalost to nije kraj, jer i danski Carlsberg smatra da je poskupljenje neminovno, a oni su vlasnici pivare u Čelarevu. Ove najave čelnih ljudi iz svetskih pivskih kompanija ukazuju na čijenicu da je sasvim izvesno da poskupljenje neće zaobići ni domaće pivsko tržište.

U Srbiji muk

Međutim, srpski pivari za sada mudro ćute i ne izjašnjavaju se da li će i domaći konzumenti osetiti još jedan udar na džep. Iz Udruženja pivara Srbije navode kako je situacija po tom pitanju uvek nepredvidiva, ali da oni ipak ne žele da daju prognoze o tome da li će neke pivare dići cene svojih proizvoda ili ne, jer je to individualna stvar kompanija. Međutim sve je izvesnije da do poskupljenja mora doći, a u prilog tome govore statistički podaci Republičkog zavod za statistiku, koji je na svom sajtu obelodanio rezultate kako su poljoprivredni proizvodi u februaru 2022.  godine, u odnosu na isti mesec 2021. godine, poskupeli za čak 17,9 odsto. Najveći rast zabeležen je u grupama žita i iznosi 22,1 odsto, ali i u grupi  industrijskog bilja, gde se beleži rast cena od 24 odsto. Valjalo bi podsetiti da je domaća pivska industija već imala svoje „usklađivanje“ cena sa inflacijom i povećanim troškovima proizvodnje, te su za godinu dana Lav i Jelen poskupeli za pet odnosno deset dinara. I bez obzira na to što pivo još uvek nije dramatično poskupelo, primetno je, bar prema rečima trgovaca u trgovinskim lancima, da ga građani sve manje kupuju, kao i da je njegova potrošnja opala.

Da li akcije u trgovinskim lancima povećavaju prodaju

Kako bi privukli što više mušterija marketi u dogovoru sa dobavljačima i proizvođačima pribegavaju popularnim akcijama. Akcije se posebno odnose na proizvode više cenovne kategorije, čemu može svako da svedoči šetajući ovih dana po velikim trgovinskim lancima. Deo brendiranih etiketa, najčešće zanatskih proizvoda je na sniženju do 50 odsto, a najčešći razlog tome je skori istek roka upotrebe. Takođe, primetna su sniženja ili akcije piva viših cenovnih kategorija. Od trgovaca saznajemo da se trenutno, a posebno pred uskršnje i prvomajske praznike, najviše kupuvali domaći masovni lageri poput Jelena, Lava i Zaječarskog piva, dok se Lidlu najbolje kotira robna marka Argus, koje na akciji staje pedesetak dinara. Kada je reč o ostalim popularnim masovnim brendovima, cene su manje-više iste i ne odskaču previše jedne od drugih, a zavise od toga da li je pivo u nekom od marketa na akciji ili ne.

Cene za sada ujednačene

Primera radi za Amstel od pola litre treba izdvojiti od 73 do 79 dinara, Apatinsko može da se nađe po ceni od 55 do 57 dinara, Birra Moretti u ambalaži od 0,4 L je 55 do 60 dinara, dok Budweiser staje od 72 do 100 dinara. Grimbergen Blonde staje od 90 do 112 dinara, a popularni Jelen u staklenoj ambalaži od pola litre je od 60 do 63 dinara, dok za Laško treba izdvojiti od 63 do 68 dinara. Lav pivo je od 52 do 54 dinara, a Merak staje od 48 do 55 dinara. Ljubitelji Nikšićkog za flašu od pola litre piva treba da daju od 60 do 65, a za Staropramen od 67 do 78 dinara. Valjevsko je od 68 do 73 dinara, dok je Zaječarsko nešto jeftinije i košta od 56 do 61 dinar. Ljubitelji pšeničnog piva za strane brendove će morati da izdvoje više novca, jer pšenični Erdinger košta 220, dok za Paulaner pšenični treba izdvojiti od 119 koliko je na akciji do 169 dinara kolika mu je redovna cena. Pšenično Zaječarsko je znatno  jeftinije i staje 64 dinara, ali valja istaći da ga nema u svim prodavnicama. Pivo u limenkama istih proizvođača je u proseku skuplje za 25-40 dinara, dok za piva više cenovne kategorije treba izdvojiti i preko 200 dinara. Trgovci kažu da je prodaja ekskluzivnijih robnih marki drastično smanjena, a da se i dalje najbolje kotiraju standardni flaširani klasici Lav, Jelen, Zaječarko, Nikšićko i Valjevsko pivo.

Trgovci kažu da se manje kupuje

-Ranijih godina pred 1. maj, ljudi su kupovali pivo na gajbe ili na kartone, sada ne. Doduše ima i toga, ali u znatno manjoj meri. Uglavnom smo primetili da konzumenti kupuju po pet do šest flaša, jer svako kupuje pivo samo za sebe. Prošla su ona vremena kada je jedna osoba sa dve do tri gajbe mogla da časti celo društvo – smatraju trgovci.

Takođe saznajemo da nije ništa bolja situacija ni u restoranima, odnosno kafićima, gde gosti takođe naručuju domaće popularne lagere, ali u znatno manjoj meri nego što je to bio slučaj ranije.