VALJEVSKA PIVARA – Kafana Platani

kafana platani valjevo

Valjevska pivara ima dugu istoriju, a kafana Platani deo je nje

Valjevska pivara osnovana je davne 1860. godine, a podigao ju je Dimitrije Mitrović, valjevski trgovac koji je sa relativno niskim kapitalom omogućio egzistenciju priručne radionice za proizvodnju piva.

Međutim, u Valjevu se sve menja dolaskom Jozefa Ajhingera kvalifikovanog pivara iz Bavarske, jer je ovaj iskusni pivar imao presudni značaj za poboljšanje i proizvodnju kvalitetnog piva.

Lazarević i kompanija proizvodila pivo

Od 1874. godine pivara menja ime i naziva se „Lazarević i kompanija“, a od 1891. godine Valjevsko Akcionarsko

Društvo pivara preuzima brigu oko mehane Platani i na skupštini akcionara ovlašćuje akcioni odbor da ulepša imanje, kao i mehanu Platani, ali i da urede park oko pivare.

Sve ovo je urađeno sa jednim ciljem, a to je da se privuče što više sveta koji bi dolazili tamo radi uživanja. Za ove potrebe Skupština je odobrila Upravnom Odboru kredit od 1.000 dinara. Iste godine  Upravni Odbor je obnovio i proširio staru mehanu, uredio mali park i baštu pored mehane, a tada je podignut i paviljon za strelce Valjevske Streljačke Družine.

Mehana Platani u novom ruhu

Tadašnja mehana Platani je dobila novi kafanski prostor i salon sa paviljonom, a sa lica zgrade sagrađeni su dućan i stan koji je imao dve sobe, kuhinju i šupu za drva.

Na širokom prostoru oko pivare uređen je park i napravljen je prijatan ambijent na kome su se održavale kulturne i sportske manifestacije. Takođe isti prostor se koristio i za politička okupljanja. Krajem 19. veka kafana je postala Akcionarsko Društvo, a u njoj su se održavale razne zabave, sastanci Akcionarske Skupštine, ali i razni drugi zborovi. U parku Pivare su održavani javni koncerti i to jednom nedeljno, a često su priređivani i koncerti Vojne Muzike Drinske Divizije.

Od 1892. godine Valjevska Akcionarska Pivara počinje da izdaje pod zakup kafanu i da na taj način ostvaruje značajne prihode. Zakupci su potpisivali ugovor sa Valjevskom Akcionarskom Pivarom, a posebna stavka u ugovoru se odnosila na pivo. Zakupac je bio dužan da u kafani troši isključivo Valjevsko pivo, a Pivara je bila dužna da obezbedi led za hlađenje piva. Pri kraju 19. veka i početkom 20. veka kafana se zvala Stara Pivnica Johana Ajhingera.

Početkom 20. veka nabavljene su nove mašine, rekonstruisana su kompletna mašinska postrojenja, povećan je kapacitet punionice, a sa radom je počela i sopstvena sladara. Kasnije, nakon Balkanskih ratova Bajlonijeva pivara iz Beograda otkupila je gotovo sve akcije Valjevske pivare.

Pivara danas proizvodi vrhunska piva

U to vreme je osnovano akcionarsko društvo pod nazivom „Srpsko AD za proizvodnju piva, slada i leda“. U okviru ovog akcionarskog društva Valjevska pivara imala je sve uslove za brži razvoj. Od 1923. do 1926. godine pivara je modernizovana, da bi nakon drugog svetskog rata odnosno od 1946. do 1991. godine pivara nosila naziv „Jedinstvo“. Tada se pivara nalazila u sklopu URO Sloga Valjevo.

U tom periodu rekonstruisana je pivara koja danas proizvodi oko 100 hiljada hektolitara piva godišnje. Asortiman valjevske pivare je Valjevsko pivo, Jagodinsko pivo  i Ajhinger pivo.  Zanimljiv podatak je da pivara raspolaže dvostrukim prirodnim napajanjem – Voda uzima sa izvora Paklje i Jablanice, čiji kvalitet je na visokom nivou.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

Restoran Smokvica

Priča o Smokvici počela je sa željom četiri prijatelja da otvore restoran koji će biti najdraže mesto okupljanja njihovih prijatelja,

Pivo zaustavlja kataraktu

Previše piva i vaš vid će postati zamućen, ali konzumacijom prave količine piva i vaše oči će imati koristi. Istraživači

Kafana Čedić

Želja da se zauvek zadrže savršeni ukusi i mirisi domaće hrane, kao i da se sačuva od zaborava lepota starog

Restoran Madera

Restoran Madera se nalazi u samom srcu Beograda. Na mestu gde se danas nalazi restoran Madera najpre je otvorena kafana

NOVA GODINA Predlog hrane i piva

Danas je kombinovanje piva i hrane postalo prava mala umetnost, kroz koju se razmatraju boje, ukusi, temperature konzumiranja, količina alkohola i arome kao i prilike